Разарање Јерусалима од стране Навуходоносора (598–597 и 587

Прва инвазија и вазалство Јудеје

Јудеја се нашла у средишту сукоба између Вавилона и Египта, а након почетног плаћања данка Египту, прешла је на страну Вавилона. Међутим, после великог вавилонског пораза, Јудеја је одбила да плаћа данак, што је изазвало прву инвазију вавилонског краља Навуходоносора II 598–597. године пре нове ере. Иако је Вавилон окупирао Јерусалим, град је делимично поштеђен, а Седекија је постављен за краља-вазала. Ипак, велики део града је уништен, а у прва два „велика прогона“ у ропство је одведено 10.000 Јевреја. Овај догађај је постао предмет пророчких списа, симболички представљен као „нови егзодус“.

Друга инвазија и коначно уништење

Владавина краља Седекије била је обележена непрекидним плаћањем данка Вавилону све до 589. године пре нове ере, када се поново удружио са Египтом. Овај потез изазвао је другу и коначну вавилонску инвазију. Након кратког повлачења због египатских снага, Вавилонци су се вратили, поразили Египат и пробили се кроз зидине Јерусалима. Краљ Седекија је ухваћен, мучен и одведен у Вавилон, где је умро. Касније те године, командант Навузарадан је спалио град и Први храм и уништио готово све. Додатних 4.600 Јевреја одведено је у ропство, што је представљало трећи велики прогон.

Период између уништења и повратка

Након што је Вавилон уништио Јерусалим 587–586. године пре нове ере, Јевреји су остали у ропству све док Персијанци нису освојили Вавилон 539. године пре нове ере. Персијски владар, Кир Велики, дозволио им је да се врате. Постоји врло мало доказа о томе шта се догађало у Јерусалиму у том међувремену, али неки извори сугеришу да жртвеник у храму можда није био уништен и да су жртве приношене током тог периода.

Књига Плача и њено значење

Књига Плача је најпознатији канонски спис који описује коначно уништење Јерусалима. Састоји се од пет поема. Иако традиција приписује ауторство пророку Јеремији, савремена критика сматра да је књига анонимна и да је написана након пада Јерусалима, а пре повратка изгнаника. Тон поема је суморан и тематски се фокусира на пустош града, осећај да је Бог напустио свој народ, као и на патњу Јевреја током ропства. Упркос мрачној атмосфери, књига садржи и парадоксалне изјаве наде, попут оних у стиховима 3:22-24, који говоре о непролазној Божјој милости и верности.

Симболични утицај на јудаизам

Ови догађаји, посебно уништење храма, оставили су дубок и трајан траг на јудаизам. Уништење храма постало је симбол велике боли због губитка верских обреда, велике срамоте јер се сматрало казном за непослушност Израела, али и велике наде у будуће спасење. Ови догађаји довели су до настанка концепта дијаспоре и успостављања годишњег поста Тиша бе-Ав („деветог дана месеца ава“). Иако су се Јевреји на крају вратили, траума и сећање на изгнанство остали су дубоко укорењени у њиховој историји и вери.