Бошњаци: идентитет и порекло
Бошњаци су нација муслиманских Словена са простора бивше Југославије. Сматрају Босну и Херцеговину својом матичном државом, а значајне заједнице живе и у Рашкој области (Санџаку) у Србији, као и у другим државама наследницама Југославије и дијаспори. Укупно их има око 2,5 милиона од чега 1,7 милиона у БиХ. Пре 1993. године били су познати као Муслимани, а ново име "Бошњак" усвојено је како би се нагласио њихов посебан етнички идентитет, различит од Срба и Хрвата. Иако су се донедавно служили заједничким језиком, данас свој језик називају босанским, који се разликује од српског и хрватског по ијекавском дијалекту, латиници и већем броју оријенталних позајмица.
Историјски развој и исламизација
Бошњаци потичу од Јужних Словена који су доселили у ову област у 5. веку и идентификују се са средњовековном босанском државом. Након освајања Босне од стране Османског царства 1463. године, њихови преци су постепено примили ислам. Процес исламизације, који је био постепен и ненасилан, до 17. века је довео до муслиманске већине у Босни. Упркос прихватању османске културе и вере, муслиманско становништво је остало словенског порекла и наставило је да говори словенским језиком.
Верске и културне традиције
Бошњаци су традиционално сунитски муслимани ханефијске школе. Њихова верска пракса обухвата традиционалне обичаје попут мевлуда (прославе рођења пророка Мухамеда), тевхида (помен мртвима), посете турбетима (гробницама светаца) и довишта (места молитве на отвореном). У савременом друштву, степен религиозности варира од секуларног до строжих облика побожности, укључујући и утицаје салифизма. Бошњачка култура обухвата и богату традицију усмене епске поезије и љубавних песама "севдалинки", као и савремену књижевну и филмску продукцију.
Социјалне и политичке промене
Историјски посматрано, бошњачко становништво је углавном живело у градовима, бавећи се трговином и занатством, иако је постојала и класа муслиманских велепоседника. Аграрне реформе у 20. веку су укинуле ову класу. Током социјализма, Босна и Херцеговина је доживела брзу урбанизацију и индустријализацију. У социјалистичкој Југославији, од 1968. године, Муслимани су признати као једна од шест нација. Након распада Југославије, бошњачка национална странка СДА постала је доминантна политичка снага.
Рат и последице
Декларација о независности Босне и Херцеговине 1992. године довела је до рата. Снаге босанских Срба и Хрвата, уз подршку Београда и Загреба, бориле су се против владе Босне и Херцеговине како би поделиле земљу. Овај сукоб је оставио дубоке последице на Бошњаке. Процењује се да је најмање 64.000 Бошњака убијено или нестало, од чега су више од половине били цивили. Рат је значајно утицао на све аспекте бошњачког живота, остављајући за собом разорено друштво и привреду у слабој, децентрализованој и етнички подељеној држави.
0 Коментари