НАРОДИ СВЕТА. Хрвати

Географски и историјски идентитет

Хрвати су већинско становништво у Хрватској, земљи са 3,85 милиона становника и главним градом Загребом. Хрватска дијаспора, исте величине, расељена је по суседним земљама и широм света због економских и политичких разлога током историје. Историјски, Хрватска се налази на месту где су се укрштали утицаји Запада и Истока. Римокатоличка вера је од 11. века постала кључни део хрватског идентитета, разликујући их од православних Срба и муслиманских Бошњака. У култури се преплићу романски корени са хришћанским, ренесансним и барокним утицајима, уз очуване словенске обичаје и глагољицу. Процена је да их данас има 7-8 милиона и то у Хрватској (3,55 милиона), БиХ (540.000), САД (400.000-1.200.000), Немачка (500.000), Чиле (400.000), Аргентина (250.000), Аустрија (220.000), Аустралија (160.000-250.000), Канада (130.000-250.000).

Средњовековна држава и османски утицај

Хрвати су у 9. веку успоставили две кнежевине: Панонску на северу и Далматинску на обали, које су у 10. и 11. веку уједињене у једно краљевство. Од 12. века, Хрватска је била у заједници са Угарском под заједничким владаром, а од 1526. године, обе круне су прешле под власт Хабсбуршке династије. Османска освајања од 15. до 17. века изазвала су велике миграције Хрвата на запад и досељавање православног становништва на њихове територије. На граници Хабсбуршког царства, успостављена је Војна крајина, што је обликовало специфичан социјални и економски систем.

Традиционална култура и регионалне разлике

Етнолози идентификују три регионалне културе: панонску (север), динарску (центар и југ) и јадранску (обала). Панонска култура, под аустроугарским утицајем, карактерише се земљорадњом и сточарством, богатом народном ношњом и задругама (вишепородичним заједницама). Динарска култура, под утицајем Османлија, везана је за сточарство и обраду вуне, са доминантним патријархалним уређењем. Јадранска култура је оријентисана ка мору, риболову и поморству. Због одсуства мушкараца, жене су имале важну улогу у породици, али је јавна сфера и даље била резервисана за мушкарце.

Обичаји и музика

Хрватски обичаји, попут прослава Божића, Ускрса и карневала, настали су стапањем паганских веровања и хришћанских ритуала. Народна музика се разликује по регионима: у динарској се чује „ојкање“, на северној обали „истарска скала“, док је на истоку распрострањено певање „на бас“. У Далмацији је карактеристично клапско певање. Међу инструментима се издвајају тамбурице, гајде и гусле. Коло, или кружно коло, је најпопуларнији облик плеса. Од 1930-их, фестивали су значајно допринели очувању и оживљавању традиционалне културе.

Савремени изазови

У 20. веку, Хрвати су били део Краљевине Југославије и касније Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Проглашење независности 1991. године довело је до грађанског рата, што је резултирало великим бројем избеглица и интерно расељених лица. Данас Хрватска, са једном од најнижих стопа наталитета у Европи (1,46), суочава се са демографским падом. Ови изазови, уз глобализацију, утичу на економију, друштво и културу.