Откриће Чатал Хојука
Чатал Хојук је археолошко налазиште у јужној Турској које се сматра једним од најзначајнијих културних центара неолита.
Ритуалне праксе и уметност
Многе собе у Чатал Хојуку су богато украшене муралима који приказују сцене лова, бикове, орлове који прождиру тела без глава и друге симболе. На зидовима су пронађени и рогови животиња. Меларт је веровао да су ове украшене собе биле светилишта, али не постоје посебне грађевине које би се могле протумачити као храмови. Налази уметности на локалитету сугеришу сложену симболику и веровања.
Фигурине и њихова симболика
На локалитету је пронађено преко 250 фигурина од печене глине и камена, које приказују људе и животиње. Посебно се истиче фигурина дебеле жене која седи на столици са главама мачака, што је протумачено као приказ богиње мајке. Највећи број фигурина представља женске ликове са великим грудима и стомаком, што указује на трудноћу. Међутим, пронађене су и мушке фигуре, често приказане како јашу животиње. Ипак, новија ископавања Јана Ходера су довела у питање теорију о друштву којим су доминирале жене.
Сахрањивање и веровања у загробни живот
Један од кључних аспеката за разумевање верских пракси у Чатал Хојуку су сахране. Пронађени су остаци тела, често без главе, испод подова кућа, а понекад и испод огњишта. Неки скелети су били посипани црвеном окрем, док су неке лобање биле офарбане да би се реконструисало људско лице. Чињеница да су тела била изложена пре сахране, а касније и осакаћена, јасно указује на постојање веровања у загробни живот.
Значај и контекст налазишта
Откриће сличних фигурина на другим локацијама у Турској (Невали Чори, Хачилар) указује да Чатал Хојук није био јединствен феномен. Ипак, комбинација мурала и фигурина чини га посебним. Иако не постоје храмови, употреба фигурина као култних статуа и пажљиво сахрањивање указују на постојање сложених верских пракси. Даља истраживања ће наставити да осветљавају веровања и друштвену структуру ове неолитске заједнице.
0 Коментари