Изградња Вестиног храма у Риму под владавином Нуме Помпилија (715

Порекло култа и оснивање храма

Према предању, Нума Помпилије (владао од 715–673. п. н. е.), други краљ Рима, основао је главне римске верске институције, укључујући и култ Весте. Веста је била римска богиња огњишта, а њен култ, који је уведен из града Алба Лонга, гарантовао је трајност Рима. За Весту се сматрало да је девица, иако је носила титулу „мајке“. Храм, посвећен њој, налазио се у средишту Римског форума и био је кружна грађевина. Унутар храма није било кипа богиње, већ само „неуништиви пламен“ (ignis inextinctus) и свети предмети, попут Паладијума и фасцинума.

Весталске девице: свештенице и њихове дужности

Култ Весте одржавале су весталске девице (sacerdotes Vestales), једино велико женско свештенство у Риму. Њих шест бирао је врховни свештеник (pontifex maximus) у доби од шест до десет година. Њихова главна дужност била је да чувају своје девичанство и одржавају вечну ватру у храму. Изузетак од ових правила сматрао се претњом по безбедност Рима. Казна за кршење завета девичанства била је сурова: неверне весталке су биле живе закопаване.

Привилегије весталки

Весталке су живеле у атријуму Весте (atrium Vestae) у самом срцу античког Рима и уживале су велике правне и друштвене привилегије. Имале су приходе из јавних фондова, могле су слободно располагати својом имовином и живети независно од старатеља. Пред њима су се у јавности носили фасцес – симбол римске моћи, а биле су и једини људи којима је било дозвољено да живе унутар Форума. Имале су привилегију да буду сахрањене унутар градских зидина, а њихов сусрет са осуђеником на смрт значио је да ће му живот бити поштеђен.

Судбина храма и култа

Због вечне ватре, храм је био подложан пожарима и више пута је горео. Данашњи остаци су реконструкција након пожара из 191. године, коју је извела Јулија Домна, супруга цара Септимија Севера. Године 1549, храм је опљачкан и уништен, а његов камен је искоришћен за креч. Култ и храм су коначно напуштени 394. године, након што су пагански култови формално укинути.

Рестаурација и трагови историје

Храм и кућа весталки су рестаурирани и поново отворени за јавност. На једном од сачуваних постоља за статуе весталки, датираном из 364. године, обрисано је име. Претпоставља се да је то последица damnatio memoriae (брисање сећања) због тога што је весталка прешла у хришћанство. Ова весталка се повезује са Клаудијом, коју је хришћански песник Пруденције спомињао као свештеницу која је напустила свој позив да би постала хришћанка.