Религијски развој у древној Индији

Митологија и корени хиндуизма

Митологија хиндуизма, стара више од хиљаду година, састоји се од светих прича и херојских епова. Ништа у овим сложеним легендама није фиксирано, већ се мења и развија, са различитим верзијама истих митова и ликова који имају вишеструке улоге. Ова сложеност одражава богатство традиције која се ширила вековима. Хиндуизам је обухватао различите верске традиције, а његов развој се прати од прехришћанског доба, ослањајући се на ранија веровања цивилизације долине Инда и ведске религије.

Цивилизација долине Инда и њено наслеђе

Цивилизација долине Инда, која је цветала између 3300. и 1300. године пре нове ере, протезала се на подручју данашњег Пакистана и западне Индије. Градови попут Мохенџо-Дара и Харапе били су развијени урбани центри. На стеатитним печатима пронађени су прикази животиња, људи (вероватно богова) и неразјашњено писмо. Један од најзначајнијих налаза је печат са фигуром која седи у положају јоге, окружена животињама, која је названа Пашупати (господар звери). Овај печат се сматра прототипом хиндуистичког бога Шиве, што указује на корене хиндуизма још у овом древном периоду.

Ведска религија и индоаријски утицај

Ведска религија је историјски претходник хиндуизма, који се развијао од 1500. до 500. године пре нове ере. Ова религија се ослања на Веде, четири канонске збирке химни и мантри, за које се верује да су божански откривене. Најстарији текст, Риг-веда, садржи митолошке и поетске описе настанка света и химне посвећене божанствима попут Индре, Агнија и Соме. Ведски ритуали су укључивали хому, ритуално жртвовање у освећеној ватри, који је извођен у квадратним олтарима и који је и данас присутан у хиндуизму.

Везе са другим древним културама

Утицај индоаријских народа видљив је и у другим древним културама. Откриће у Богазкеују (данашња Турска) показало је да су митански владари, под утицајем индоаријске културе, обожавали божанства чија су имена идентична ведским боговима Индра, Варуна, Митра и Насатја. Ово указује на заједничке корене прото-индо-иранске религије, која је била грана индоевропске религије. Такође, симбол свастике, који је пронађен на печатима из долине Инда, појављивао се и у другим неолитским културама, а у хиндуизму симболизује стварање, Сунчеве зраке и стабилност.

Мохенџо-Даро и Веде

Мохенџо-Даро, или "хумка мртвих", био је највећи град цивилизације долине Инда. Иако име сугерише нешто друго, неки истраживачи верују да му је право име било Брахманабад или Брахма-стхал. Једна од најзначајнијих грађевина на локалитету је Велико купатило, које се повезује са модерним хиндуистичким концептом ритуалног купања и обожавања река. У поређењу са Ведама, које су састављене касније, ови археолошки налази пружају вредан увид у дубоке корене и континуитет одређених верских пракси, које су се развијале од древних цивилизација до данашњег хиндуизма.