Сједињене Државе задовољне одговором Либана на предлог о разоружању Хезболаха
Специјални изасланик САД за Либан, Том Барак, изјавио је у понедељак да је задовољан одговором либанске владе на предлог о разоружању милитантне групе Хезболах. Барак је новинарима, након састанка са председником Жозефом Ауном, рекао да ће проучити одговор либанске владе од седам страница и нагласио да су америчка и либанска страна посвећене „проналажењу решења“. Он је додао да су САД спремне да помогну маленој нацији погођеној кризом да изађе из дуготрајне политичке и економске кризе. Барак је оценио одговор владе као „нешто спектакуларно у веома кратком периоду и на веома компликован начин“.
Предлог САД за разоружање Хезболаха и економске реформе
Баракови састанци у Либану долазе усред страхова да би одбијање Хезболаха да се одмах разоружа могло обновити рат са Израелом, након што је крхки споразум о прекиду ватре ступио на снагу у новембру. Прошлог месеца, Барак је либанским званичницима представио предлог који има за циљ разоружање Хезболаха и спровођење економских реформи како би се Либан извукао из скоро шестогодишње економске кризе, најгоре у својој модерној историји, чији су корени у деценијама корупције и лошег управљања либанске политичке класе. Барак је нагласио да би Либан требало да се промени на исти начин као Сирија након пада сиријског председника Башара Асада у децембру, којег је заменило ново руководство које спроводи велике економске реформе.
Америчка подршка променама и историјске тензије
Барак је пренео да су председник Доналд Трамп и САД спремни да помогну Либану да се промени, додајући да „ако не желите промене, то није проблем“, али да се „остатак региона креће великом брзином“. Оружје Хезболаха је једна од главних спорних тачака од када се Израел повукао из јужног Либана 2000. године, окончавши осамнаестогодишњу окупацију. Две стране су водиле деструктиван рат 2006. године, који се завршио нерешено. Најновији рат између Израела и Хезболаха почео је дан након напада Хамаса 7. октобра 2023. године на јужни Израел, а интензивирао се у септембру, што је резултирало великим губицима за групу коју подржава Иран и смрћу већег дела њеног политичког и војног руководства.
Повећање трупа на граници и израелски напади
Од ступања на снагу прекида ватре уз посредовање САД у новембру, Хезболах је готово у потпуности окончао своје војно присуство дуж границе са Израелом, који инсистира на томе да се група разоружа широм Либана. Председник Аун је у недељу изјавио да ће број либанских трупа дуж границе са Израелом бити повећан на 10.000, додајући да ће само либански војници и мировне снаге УН бити наоружани на либанској страни границе. У недељу увече, само неколико сати пре Бараковог доласка у Бејрут, израелске ваздушне снаге извеле су ударе на јужни и источни Либан, ранивши девет особа, према државним медијима. Израелска војска је саопштила да су ваздушни удари погодили инфраструктуру Хезболаха, складишта оружја и ракетне бацаче.
Захтеви Хезболаха и последице рата
Раније у недељу, лидер Хезболаха, Наим Касем, поновио је одбијање милитантне групе да положи оружје пре него што се Израел повуче из целог јужног Либана и заустави своје ваздушне ударе. Рат између Хезболаха и Израела однео је преко 4.000 живота у Либану и проузроковао штету процењену на 11 милијарди долара. У Израелу је током рата погинуло 127 људи, укључујући 80 војника. Од новембарског прекида ватре, Израел је извео стотине ваздушних напада на различите делове Либана, убивши око 250 људи и ранивши преко 600. Израел и даље држи пет стратешких положаја у Либану, са којих је одбио да се повуче раније ове године.