Монголски будистички свици из светилишта одмотани помоћу рендгенске томографије

Дигитално одмотавање будистичких свитака открива древну молитву

Истраживачи са Хелмхолц-Центрум Берлин (ХЗБ) су успешно дигитално реконструисали један од три минијатурна свитка пронађена у монголском будистичком светилишту, које се чува у Етнолошком музеју у Берлину. Коришћењем 3Д рендгенске томографије високе резолуције на BESSY II синхротронском постројењу, тим је извршио виртуелно одмотавање свитка, откривајући дхарани молитву написану санскритским писмом, али исписану тибетанским знаковима. Овај пробој омогућава проучавање крхких артефаката без ризика од физичког оштећења.

Очување монголског културног наслеђа

Светилиште Гунгерваа, део монголске колекције Етнолошког музеја, представља јединствен артефакт. Будизам у Монголији развио је сопствене традиције повезане са номадском културом, а многе породице су поседовале преносива светилишта са статуама и сликама, која су понекад садржала мале, чврсто увијене свитке са молитвама познатим као дхарани. Ова културна пракса је скоро искорењена током монголског револуционарног периода (1921–1930) када су многа светилишта уништена. Једно преживело светилиште је на крају доспело у Берлин, где је деценијама чувано у музејским архивима са мало документације о његовом пореклу. Музејска рестаураторка Биргит Канценбах недавно је иницирала истраживање светилишта, које је открило збрку неуређених платнених цветова, реликвија и три свитка умотана у свилу.

Недеструктивно скенирање и виртуелно одмотавање

Да би се избегло оштећење крхких свитака, артефакти су донети на томографску станицу Савезног института за истраживање и тестирање материјала (БАМ) у BESSY II. Физичар ХЗБ-а, Тобијас Арлт, користио је 3Д рендгенску томографију за добијање слика високе резолуције које су откриле унутрашњи садржај свитака. „Слике високе резолуције 3Д показују да у сваком свитку има око 50 намотаја, са тракама дужине преко 80 центиметара које су чврсто и пажљиво намотане“, рекао је Арлт. За приступ тексту без ометања оригиналног артефакта, Арлт је користио математичку методу развијену на Институту Конрад Цузе и одговарајући софтвер Амира за дигитално одмотавање свитка из података 3Д снимања, уз значајно убрзање процеса захваљујући вештачкој интелигенцији.

Открића о мантри и мастилу

Након виртуелног одмотавања једног свитка, Арлт и Канценбах су успели да идентификују трагове мастила, чији се састав разликовао од очекиваног. „Ово је занимљиво јер се кинеско мастило традиционално састоји од мешавине чађи и животињског лепка, али је у овом случају очигледно коришћено мастило које садржи металне честице“, приметила је Канценбах. Знакови мастила су исписали добро познату будистичку мантру, „Ом мани падме хум“, која је повезана са концептом „великог саосећања“ у тибетанском и кинеском будизму. Интригантно је да је мантра написана на санскриту, али коришћењем тибетанског писма.

Изложба и будући планови

Светилиште Гунгерваа тренутно је изложено у Хумболт Форуму у Берлину, као део изложбе „Рестаурација у дијалогу“, која траје до 1. јуна 2026. Постоје и додатни планови да се светилиште у будућности изложи у Монголији. Овај пројекат показује како напредне технологије могу да допринесу очувању и разумевању светског културног наслеђа, пружајући увид у древне праксе и веровања.

Постави коментар

0 Коментари