Секташко насиље у Сирији након Асадовог пада
Недавно избијање насиља у Сирији, које је укључило владине снаге, бедуинска племена, верску мањину Друза и суседни Израел, нагласило је колико је земља остала нестабилна седам месеци након свргавања дугогодишњег ауторитарног лидера. Друзи и друге мањине све више не верују централној влади коју води човек који је некада био повезан са Ал Каидом, иако се он обавезао да ће заштитити различите етничке и верске групе у Сирији након што је помогао у свргавању Башара Асада после скоро 14-годишњег грађанског рата. Ова секташка турбуленција унутар Сирије прети да уздрма послератне савезе и погорша регионалне тензије, што би потенцијално могло приближити земљу Турској, а удаљити је од Израела.
Оружани сукоби у Сувајди и израелска интервенција
Сукоби су избили прошле недеље у јужној провинцији Сувајда између друских милиција и локалних сунитских муслиманских бедуинских племена. Владине снаге су интервенисале, наизглед да би успоставиле ред, али су на крају покушале да преузму контролу над Сувајдом од друских фракција које је контролишу. У борбама су убијене стотине људи, а неки владини борци су наводно погубили друске цивиле и палили и пљачкали њихове куће. Вођен забринутошћу за безбедност и унутрашњу политику, Израел је интервенисао у име Друза, који се сматрају лојалном мањином у Израелу и често служе у његовој војсци. Израелски ратни авиони бомбардовали су седиште сиријског министарства одбране у централном Дамаску и извршили удар у близини председничке палате, што је била очигледна опомена привременом председнику Ахмеду ал-Шарау. До среде је посредовано примирје које је дозволило друским фракцијама и клирицима да одрже безбедност у Сувајди док су се владине снаге повлачиле.
Погоршање односа са мањинама и изазови прелазне владе
Сукоби протекле недеље нису први случај секташког насиља у Сирији од Асадовог пада. Неколико месеци након Асадовог бекства, владине снаге и про-Асадове наоружане групе сукобиле су се на сиријској обали. То је изазвало секташке нападе у којима су убијене стотине цивила из алавитске верске мањине којој Асад припада. Та убиства су оставила друге мањинске групе, укључујући Друзе на југу и Курде на североистоку (који имају де факто аутономну област под својом контролом), забринутим да их нови лидери земље неће заштитити. Осим насиља, проблем представља и симболична заступљеност мањинских група у прелазној влади. Басам Алахмад, извршни директор организације „Сиријци за истину и правду“, истиче да би у прелазном периоду требало да постоји дијалог и да мањине треба да се осећају као прави део државе. Уместо тога, инвазијом на Сувајду, нове власти су послале поруку да ће користити војну силу за „контролу сваког дела Сирије“.
Могућност прекида приближавања Израелу и тензије са Турском
Пре овонедељног избијања сукоба између Израела и Сирије, и упркос дугој историји сумње између две земље, Трампова администрација је гурала њихове лидере да, након Асадовог пада, раде на нормализацији односа. Сиријски званичници су признали да су водили индиректне разговоре са Израелом, али деценијама нагомилане тензије никада нису биле лаке за решавање. Након Асадовог пада, израелске снаге преузеле су контролу над зоном раздвајања коју патролирају УН у Сирији и извршиле ваздушне ударе на војне локације. Стручњаци сматрају да је мало вероватно да ће Сирија сада бити спремна да настави пут помирења са Израелом, барем краткорочно. Са друге стране, турска влада, која Сиријске демократске снаге сматра терористичком организацијом због њихове повезаности са Радничком партијом Курдистана, вероватно неће мирно стајати по страни ако Курди затраже подршку од Израела.
Дипломатски напори и будућност Сирије
Могуће је да најновији израелски војни упад у Сирију подстакне нове сиријске лидере да се приближе Анкари, што би могло укључивати и одбрамбени пакт о којем се разговарало, али није имплементиран. Званичници турског министарства одбране изјавили су, под условом анонимности, да је Анкара спремна да помогне Сирији у јачању њених одбрамбених способности, ако то буде затражено. Упркос свему, Трампова администрација и даље се нада да ће разговори бити настављени. Амбасадорка САД при Уједињеним нацијама, Дороти Шеј, изјавила је да „Сједињене Државе нису подржале недавне израелске нападе“, истичући да САД „дипломатски ангажују Израел и Сирију на највишим нивоима, како би се решиле тренутне кризе и постигао трајан споразум између две суверене државе.“