Жалбе Естонске православне цркве Европском суду за људска права због „политичке изјаве“
Естонска православна хришћанска црква и Пухтички манастир поднели су жалбе Европском суду за људска права (ЕСЉП) након што су, по њиховом мишљењу, исцрпљена домаћа правна средства. Жалбе произилазе из политичке изјаве коју је Риигикогу (естонски парламент) усвојио у мају 2024. године, у којој је Московска патријаршија проглашена институцијом која подржава агресију Руске Федерације. С обзиром на то да, према естонском парламенту, Естонска црква и манастир такође спадају у оквир ове изјаве, они су се обратили управном суду тражећи да се елиминишу правне последице и да се искључе са списка подржавалаца рата.
Правни аргументи Цркве и манастира
„Ако Риигикогу, дајући такву изјаву, није обезбедио да она не утиче на верска удружења регистрована у Естонији која делују у складу са државним законима, и да не изазива непријатељске ставове према њима, док се правосудни систем није сматрао надлежним да размотри суштину жалби против политичке изјаве парламента, то ствара опасну ситуацију у којој особа нема правних средстава против неправедних и непријатељских политичких изјава“, објаснили су Стивен-Кристо Евестус и Артур Књазев, који заступају Цркву и манастир. У жалбама поднетим ЕСЉП-у, подносиоци захтева виде кршења Републике Естоније чланова 9 (слобода мисли, савести и вероисповести) и 11 (слобода окупљања и удруживања) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, преноси postimees.ee. Црква и манастир се не слажу са ставом Риигикогуа да политичка изјава упућена страном ентитету може утицати на верска удружења регистрована у Естонији.
Став ЕСЉП-а о аутономији верских заједница
„ЕСЉП је у својој досадашњој пракси више пута наглашавао да заштита слободе вероисповести укључује заштиту аутономије верских заједница и њихове организационе структуре и не дозвољава радње које штете њиховој репутацији или их на други начин дискриминишу. Пошто су Црква и манастир погрешно класификовани као подржаваоци руске агресије у изјави Риигикогуа, то је постало озбиљно кршење њихових права и извор опасних последица“, објаснили су адвокати. ЕСЉП је прихватио жалбе на разматрање, утврдивши да оне покрећу значајна питања о верској слободи која захтевају хитно преиспитивање. Суд је случај класификовао као потенцијално озбиљног јавног значаја и затражио од Естоније да одговори, док истражује могућности за нагодбу. Централно питање у поступку је да ли је парламентарна изјава прекршила верску слободу подносилаца захтева према Европској конвенцији и, ако јесте, да ли је такво мешање владе било правно оправдано и неопходно у демократском друштву.
Геополитички контекст и значај одлуке суда
„Ова одлука јасно показује да у тренутној геополитичкој ситуацији, слобода вероисповести и слобода удруживања заслужују исту заштиту као и безбедносна разматрања“, нагласили су адвокати. Овај случај наглашава напету динамику између националних безбедносних интереса и заштите верских слобода, посебно у регионима који су осетљиви на геополитичке утицаје. Одлука ЕСЉП-а да прихвати жалбе указује на важност питања која су покренута и може имати шире импликације на тумачење и примену Европске конвенције о људским правима у контексту савремених политичких сукоба.
Председник Карис одбија законе о забрани Цркве
Естонски парламент је два пута усвојио закон којим би се ефективно забранила Естонска православна хришћанска црква због њених веза са Московском патријаршијом, али је председник Алар Карис оба пута одбио предлог закона због кршења уставних заштита верске слободе и удруживања. Упркос парламентарним амандманима, Карис је и даље тврдио да је закон и даље у сукобу са три уставна члана и несразмерно ограничава верска права, позивајући на јасније дефиниције опасних страних утицаја, уместо широког мешања у црквена учења и праксе. Ово показује сложеност ситуације у којој се естонске власти налазе између забринутости за националну безбедност и потребе да се поштују темељна људска права.
