1419 — Прва Прашка дефенестрација. Гомила радикалних хусита убила је седам чланова градског већа Прага. Дефенестрације у Прагу (чешки: Pražské defenestrace, немачки: Prager Fenstersturz, латински: Defenestratio Pragensis) су назив за три историјска инцидента у Бохемији у којима су људи бачени кроз прозор. Иако је реч „дефенестрација“ постојала у средњофранцуском, верује се да је први пут употребљена у енглеском језику у вези са догађајима у Прагу 1618. године, када су незадовољни протестантски сталежи бацили двојицу краљевских гувернера и њиховог секретара кроз прозор Храдчана и написали опширну апологетику објашњавајући своје поступке. У средњем веку и раном новом веку, дефенестрација није била неуобичајена и носила је елементе линча и насиља руље, у форми заједничког убиства. Прва дефенестрација догодила се 1419. године, друга 1483. године, а трећа 1618. године, иако се термин „Дефенестрација у Прагу“ најчешће односи на трећу. Међутим, догађај из 1483. године често се не препознаје као „значајна дефенестрација“, што доводи до извесне двосмислености када се дефенестрација из 1618. године назива „другом прашком дефенестрацијом“. Прва и трећа дефенестрација помогле су у покретању дуготрајног верског сукоба, било унутар Бохемије (Хуситски ратови, 1. дефенестрација) или изван ње (Тридесетогодишњи рат, 3. дефенестрација), док је друга помогла у успостављању верског мира у земљи на 31 годину (Кутногорски мир, 2. дефенестрација).
1733 — У Масачусетсу је основана прва масонска Велика ложа у будућим Сједињеним Државама. Слободно зидарство, познато и као масонерија, представља братске организације које своје корене вуку из средњовековних цехова каменорезаца, и сматра се најстаријом постојећом секуларном братском организацијом са документима и традицијама које датирају из 14. века. Данашње слободно зидарство обухвата три главне традиције: Англо-амерички стил, који захтева отворену „књигу светог закона“ у ложи (Библија, Куран или други верски текст), веровање у врховно биће, пријем искључиво мушкараца, и забрану расправе о религији и политици; Континентално слободно зидарство, које је еволуирало изван ових ограничења, посебно у погледу верских уверења и политичке дискусије; и Женско слободно зидарство или ко-масонерија, које укључује организације које примају искључиво жене или мушкарце и жене. Све три традиције су се временом развијале и могу једна другу називати „регуларним“ или „ирегуларним“. Основна организациона јединица је Ложа, надгледана од стране Велике ложе или Великог Оријента, при чему не постоји међународна надређена Велика ложа. Степени слободног зидарства су три нивоа средњовековних занатских цехова: Ученик, Калфа (или Сарадник заната) и Мајстор зидар, кроз које се кандидати уче симболима и примају знаке препознавања. Поред ових „Занатских степена“, постоје и друга „сагласна тела“ која нуде додатне степене. Слободно зидарство се кроз историју суочавало са критикама и противљењем због верских и политичких разлога, укључујући забране од стране Католичке цркве, неких протестантских деноминација и одређених исламских земаља, а често је било мета антисемитизма и теорија завере, због чега су масони прогањани у ауторитарним државама.
1863 – Валујевљев циркулар је забранио објављивање верских, образовних и едукативних књига на украјинском језику у Руском царству. Валујевски циркулар (руски: Валуевский циркуляр; украјински: Валуєвський циркуляр) је био декрет који је издао Пјотр Валујев, министар унутрашњих послова Руске Империје, 18. (30) јула 1863. године. Овим декретом су забрањене многе публикације на „малоруском“ (украјинском) језику, осим белетристичких дела. Забрана се односила на религиозну и образовну литературу препоручену за примарну писменост.
1956 — Председник Двајт Д. Ајзенхауер потписао је заједничку резолуцију Конгреса САД, којом се мото „У Бога верујемо“ проглашава националним мотоом САД. "In God We Trust" је званични мото Сједињених Америчких Држава, као и мото савезне државе Флориде и нације Никарагве, а Конгрес САД га је усвојио 1956. године, заменивши дотадашњи "E pluribus unum". Порекло овог мота као политичког слогана датира из Америчког грађанског рата, када су присталице Уније желеле да истакну своју везаност за Бога и подигну морал. Капитализовани облик „IN GOD WE TRUST“ први пут се појавио на кованици од два цента 1864. године, а законом донесеним у јулу 1955. године одређено је да се појави на свој америчкој валути, што је први пут примењено на ажурираном сребрном сертификату од једног долара 1957. године. Иако је мото популаран међу америчком јавношћу, неке групе и појединци у Сједињеним Државама противе се његовој употреби, тврдећи да његова верска референца крши Клаузулу о успостављању Првог амандмана. Међутим, овај аргумент није надвладао доктрину акомодационизма и појам „церемонијалног деизма“, а више судова је потврдило уставност мота у различитим контекстима, док Врховни суд никада није директно пресудио о његовој усклађености са Уставом САД.
1980 — Израелски Кнесет усваја Јерусалимски закон. Закон о Јерусалиму (хебрејски: חוֹק יְרוּשָׁלַיִם בִּירַת יִשְׂרָאֵל, арапски: قانون القدس) је уобичајени назив за Основни закон: Јерусалим, главни град Израела, који је усвојио Кнесет 30. јула 1980. године. Иако сам закон није експлицитно користио термин, израелски Врховни суд га је протумачио као ефективну анексију Источног Јерусалима. Савет безбедности Уједињених нација осудио је покушану промену статуса Јерусалима и прогласио закон „ништавним и неважећим“ у Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 478.
0 Коментари