Рођење легенде. Александар Велики, 20-21. јул 356. п. н. е.

Рођење Александра Великог: време и место

Александар Велики рођен је у јулу 356. године пре нове ере, најчешће се наводи 20. или 21. јул. Место његовог рођења била је Пела, тадашња престоница Краљевине Македоније. Примарни извор за ове податке је Плутархова "Александрова биографија", која, иако написана вековима касније (око 46. – око 120. године нове ере), користи изгубљене изворе из Александровог времена, попут оних које су написали Птоломеј I Сотер и Аристобул. Плутархов опис рођења није само чињеничан, већ је драматичан и пун предзнака, наглашавајући чудесне околности и божанску наклоност које су пратиле долазак будућег освајача.

Знаменити догађаји и омени на дан рођења

Плутарх наводи да је Александар рођен шестог дана месеца хекатомбаиона, који су Македонци називали лус, што се преводи као приближно 20. или 21. јул 356. године пре нове ере. Изузетна подударност коју Плутарх истиче јесте да је Александар рођен истог дана када је изгорео величанствени Артемидин храм у Ефесу, једно од Седам светских чуда. Плутарх чак преноси духовиту опаску историчара Хегесије из Магнезије да није ни чудо што је храм изгорео, јер је Артемида (богиња порођаја) била заузета присуствовањем Александровом рођењу. Ова веза сугерише божанску, ироничну везу између Александровог доласка и монументалног догађаја.

Снови и знаци који најављују Александрово рођење

Плутарх детаљно описује снове и знакове које су искусили Александрови родитељи, Филип II и Олимпија. Ноћ пре венчања са Филипом, Олимпија је сањала да је муња погодила њено тело, изазвавши велики пожар чији су се пламенови раширили надалеко пре него што су угашени. Неко време након венчања, Филип је сањао да запечаћује Олимпијину утробу печатом са ликом лава. Већина прорицатеља је ово тумачила као упозорење Филипу да пажљивије чува своју жену. Међутим, Аристандер из Телмеса, чувени пророк који је касније пратио Александра, протумачио је да је Олимпија трудна и да ће родити сина исто толико темпераментног и лавовског. Плутарх такође помиње да је једном виђена велика, питома змија поред Олимпије док је спавала. Ово је наводно охладило Филипову страст према њој, било због страха од њене магије или верских скрупула, сугеришући божанско присуство (вероватно Зевс, који се често повезивао са змијама) у Олимпијиним одајама. Овај детаљ постао је кључни елемент у каснијем веровању (или пропаганди) да је Александров прави отац био Зевс.

Филипове три срећне вести на Александров рођендан

На сам дан Александровог рођења, Филип је истовремено примио три добре вести: његов генерал Парменион је извојевао велику победу против Илира, његов тркачки коњ је победио на Олимпијским играма и његова супруга, Олимпија, родила је сина. Плутарх напомиње да је Филип био природно одушевљен, а прорицатељи су додатно подигли његов дух уверавајући га да је син чије се рођење поклопило са три таква успеха предодређен да буде непобедив.

Историјска веродостојност и сложеност датирања

Иако Плутархов извештај није модеран историјски документ са прецизним датумима и фуснотама, он ефикасно наглашава Александрову изузетну судбину и божанску наклоност. Ове приче, било да су дословна истина или касније улепшавање, биле су кључне у обликовању легенде о Александру Великом и јачању његовог имиџа као човека кога су дотакли богови. Други антички историчари који су писали о Александру, попут Аријана, Диодора Сикулског, Квинта Курција Руфа и Јустина, такође углавном потврђују догађаје из његовог живота, укључујући и годину рођења. Међутим, они се можда не упуштају у детаље о конкретном дану као Плутарх. Антички грчки календари су били лунарни и често су се разликовали по градовима-државама, што отежава прецизно усклађивање са јулијанским календаром и доводи до малих варијација у тачном дану, због чега се често наводи "20. или 21. јул".

Александар Велики