Прва турска инвазија на Кипар и трајне последице
Христос Виоларис наглашава често занемарену историјску истину о првој турској инвазији на Кипар 1570. године, током које су хиљаде грчких Кипрана убијене, прогнане или присилно преобраћене на ислам. Турска је, у оквиру Османског царства, извршила инвазију на Кипар 1570. године, у време када на острву није било Турака, и окупирала га до 1878. године. Преко 100.000 грчких Кипрана је убијено, а преко 20.000 их је присилно преобраћено на ислам или прогнано. Постоје снажни докази да су многи грчки Кипрани били присиљени да промене своју веру и имена како би преживели.
Грчко порекло турских Кипрана и докази културног брисања
Виоларис пружа убедљиве доказе да су многи турски Кипрани потомци хеленских хришћана чија су имена, вера и идентитети избрисани ради опстанка. Он наводи 22 села названа по грчким свецима, од којих је 15 било у потпуности насељено турским Кипранима, шест у већини, а једно у мањини. На пример, село Елеа (што на грчком значи маслиново дрво, симбол мира) било је у потпуности насељено турским Кипранима. Важно је истаћи да Турци не верују у свеце и немају свеце. Постоје снажни докази да су сва ова села изградили и насељавали грчки Кипрани преко 2.000 година, али су били присиљени да промене своју веру и имена како би преживели током османске инвазије од 1570. до 1878. године. Сви турски Кипрани који су живели у овим селима до 1974. године били су потомци грчких Кипрана, што ДНК тестови могу потврдити. То је такође разлог због којег су грчки и турски Кипрани имали добре односе и комуникацију.
Турска политика након 1974. и смањење броја турских Кипрана
Додатни доказ о грчком пореклу турских Кипрана јесте да се они разликују од Турака из континенталне Турске. Турска, свесна ових чињеница, након инвазије 1974. године, уложила је велике напоре да присили турску кипарску популацију да напусти земљу. Популација турских Кипрана пре инвазије 1974. године износила је преко 120.000, а данас је пала на 78.000. Ово указује да Турска није извршила инвазију на Кипар ради заштите турских Кипрана, како је то тврдила, већ ради других сопствених и спољних интереса.
Лозански уговор и улога Уједињеног Краљевства и САД
Лозански уговор из 1923. године, у својим члановима 16, 20 и 21, одрекао је Турској било каква права на Кипар. Један од разлога био је геноцид и драма коју су створили на Кипру између 1570. и 1878. године. Међутим, 1955. године, Велика Британија је укључила Турску у кипарски проблем, што је променило климу. Турска је организовала турскокипарске екстремисте против грчких Кипрана, са циљем поделе Кипра, уз подршку Велике Британије и Америке. Узимајући све ово у обзир, Уједињене нације и међународна заједница требало би да присиле Турску да спроведе резолуције Уједињених нација и одмах повуче све трупе и досељенике са Кипра, омогућавајући двема заједницама, грчким и турским Кипранима, да живе у миру и хармонији као што су то чинили више од три века.
Позив на правду и промена политике
Британске и америчке владе, које су добро упознате са свим овим чињеницама, требало би да престану да подржавају Турску. Није у њиховом интересу да стоје насупрот малој земљи која је хиљадама година патила не само од Турске, већ и од многих других непријатеља. Помажући Кипру и Грчкој да постигну слободу и правду, Британија и Америка би побољшале своју репутацију. Свет зна за грчку историју, која симболизује демократију, слободу и правду. Грци не желе никога да нападају и окупирају туђу земљу, већ теже миру и хармонији са својим суседима. Време је да Турска следи грчки пример, посебно ако жели да се придружи Европској унији. Грчка и Кипар су били врло великодушни према Турској, нису користили свој вето да се успротиве њеном уласку у ЕУ. Никакве расправе о чланству у Европској унији не би требало да се одвијају док се Турска не повуче са Кипра.
