У филму „Дан разоткривања“, који излази у петак, Стивен Спилберг поново позива публику да размисли о постојању ванземаљског живота и импликацијама које би то имало на религију на Земљи, што се савршено уклапа у актуелни друштвени тренутак у којем су НЛО и могућност живота на другим планетама постали део мејнстрим расправа. Оно што се некада сматрало маргиналним или завереничким теоријама, последњих месеци се појављује свуда, од Беле куће до Католичке цркве, подстакнуто чињеницом да је Пентагон објавио велики број докумената о неидентификованим аномалним појавама без много контекста. Све ово се десило убрзо након што је бивши председник Барак Обама изазвао праву медијску пометњу изјавом да су ванземаљци стварни, иако је касније ублажио тај став, напомињући на друштвеним мрежама да је свемир статистички превелик да тамо не би било живота, али да током свог мандата није видео доказе да су ступили у контакт са људима. И док једни сматрају да би откриће ванземаљаца пољуљало вере јер компликује тврдњу о јединствености људи, стручњаци попут Дајане Волш Пасулке тврде супротно, наглашавајући да је вера у НЛО заправо ударац секуларном, материјалистичком погледу на свет и нешто најбоље што се десило религији у последње време.
Ипак, чак и ако велико интересовање за ове појаве јача концепт опчињавајућег универзума, поједини верници унутар хришћанства сматрају да према томе треба бити веома опрезан и на то гледају са скептицизмом. Тако је потпредседник Џеј Ди Венс, који је прешао у католицизам, у недавном интервјуу изјавио како не верује да су у питању ванземаљци, већ сматра да су то заправо демони. Његово мишљење јавно је поделио и монсињор Стивен Росети, некадашњи егзорциста Вашингтонске надбискупије, који је изјавио да су виђења НЛО-а заправо демони, наводећи да ванземаљци, уколико постоје, не поседују људе. Због ових ставова, који према речима надбискупа озбиљно подривају учење Цркве о демонима и ђаволу, Росети је смењен са дужности, након чега је упутио јавно извињење и затражио опроштај за све начине на које није био веран званичном црквеном учењу.
Са друге стране, Кристофер Беглоу, који води иницијативу за науку и религију на Универзитету Нотр Дам, био је изненађен овом сменом, с обзиром на то да је Росети јасно нагласио да износи лични став, и изразио претпоставку да иза такве одлуке стоје и неки други фактори. Беглоу напомиње да је Католичка црква већ вековима отворена за могућност постојања ванземаљског живота и да теолози о томе одавно спекулишу, а да Црква никада није заузела децидан став ни за ни против тога. У прилог томе говоре и недавни поступци папе Лава XIV, који је током прошлогодишњег сусрета са студентима астрономије у Ватикану говорио о древној светлости далеких галаксија и тајанственој радости коју побуђује проучавање свемира. Многи стручњаци и аналитичари су ове папине речи протумачили као прећутну спекулацију и отвореност према могућности да живот постоји и на другим планетама ван Земље.
У историјском контексту, идеја о доласку бића са других светова на Земљу може се пратити миленијумима уназад кроз концепт који су научници некада називали мноштвом светова, о чему су расправљали још старогрчки филозофи попут Сократа и Аристотела. Међутим, модерни концепти о НЛО-има почели су интензивније да се развијају тек након 1945. године, при чему историчар религије Џефри Крипал истиче да су летећи тањири и ванземаљци део класичног наратива о инвазији из периода Хладног рата. Тај специфичан историјски наратив објашњава због чега се неидентификоване појаве у јавности често перципирају као непријатељске према човечанству. Током времена овај феномен је еволуирао, што је довело до формирања појединих савремених религијских покрета, као што је сајентологија, која ове појаве посматра као позитивне или чак као део ширег плана, док припадници Нације ислама верују да ће њихов оснивач иницирати апокалиптични повратак на Земљу у свемирском броду.
Један од најекстремнијих примера ове симбиозе је Међународни раелијански покрет, основан у Француској седамдесетих година прошлог века, који и данас има бројне следбенике у деловима Азије, Африке и Канаде. Његов оснивач Раел тврди да је директни потомак Јахвеа и да су верски лидери попут Буде, Исуса и Мухамеда заправо хибриди људи и ванземаљаца, као и његова полубраћа. Социолог Сузан Палмер истиче да је овај покрет најблагонаклонији према ванземаљцима, док историчар Џефри Крипал примећује општу растућу отвореност у академским и друштвеним круговима према овим темама. Људи све више пријављују сусрете са овим бићима кроз дубоко религијску призму, због чега и сами научници почињу да слушају ове извештаје на потпуно другачији начин него раније.