Реч „гунизам“ (goonism) постала је кључни термин у политичком животу Кеније, који национални лидери користе како би изразили незадовољство због деловања банди које застрашују политичке неистомишљенике. Присталице председника Вилијама Рутоа, који следеће године излази на изборе за други мандат, користе овај израз да опишу политичко насиље које власти неће толерисати, док опозиција истим термином осуђује Рутоове агресивне и подле камапањске тактике. У овој источноафричкој нацији, где борба за власт постаје све енергичнија и опаснија, чини се да се један облик „гунизма“ сукобљава са другим, што изазива озбиљну забринутост за демократске тековине земље.
Многи грађани Кеније сумњају у Рутоову посвећеност религијским вредностима које је заступао пре преузимања власти 2022. године, када је обећао изградњу побожне нације у миру са собом. Верски лидери, попут проповедника Вилфреда Лаија, оштро критикују председника, оптужујући га да користи бандите док истовремено обећава бољу будућност, што сматрају лажним представљањем. Некадашње присталице међу евангелистичким свештеницима, који су Рутоа звали „Наби“ (пророк), сада се осећају издано јер је председник, према њиховом мишљењу, престао да носи Библију и фокусирао се на агресивне пореске мере и демонстрацију силе.
Политичке тензије су додатно ескалирале након протеста младих у Најробију због пореских предлога и смрти једног блогера у полицијском притвору. Руто је на ове изазове одговорио обећањем да се упади у парламент више никада неће поновити, чак сугеришући полицији да демонстрантима треба „ломити“ удове. Опозициони лидери, попут Калонза Мусјоке, оптужују државу да директно спонзорише банде које ометају опозиционе скупове, тврдећи да су напади на политичаре, попут недавног пребијања сенатора Годфрија Осотсија, резултат организованог „гунизма“.
Унутар владајућих структура такође влада хаос, нарочито након сукоба Рутоа са његовим бившим замеником Ригатијем Гачагуом, који је смењен и сада предводи покрет против председника. Њихова јавна размена увреда, у којој су један другог називали лоповима и погрдним именима, изазвала је прекор католичког надбискупа Мориса Мухатије, који је овакво понашање назвао срамотом. Руто и даље покушава да задржи подршку црквених вођа, који имају велики утицај на друштвене мреже, али је његов однос са њима постао непредвидив и компликован због унутрашњих политичких раздора.
Стручњаци упозоравају да би предстојећи избори могли бити изузетно крвави уколико се не ублажи запаљива реторика. Постоји страх да Руто клизи ка ауторитаризму, за разлику од својих претходника који су показивали већи степен толеранције према унутрашњој опозицији. Независни аналитичари описују Рутову владавину као „теологију гангстеризма“ у којој се јавна побожност користи као параван за отежавање живота грађанима. Ако се овај тренд настави, сваки политички актер би могао формирати сопствене заштитне банде, што би Кенију могло гурнути у дубоку нестабилност.