Music and Religion, by Jeffers Engelhardt, June 5, 2026, Oxford University Press
Књига „Музика и религија”, аутора Џеферса Енгелхарта, представља темељно теоријско истраживање начина на који се музика и религија међусобно обликују кроз људско искуство и друштвену праксу. Аутор одбацује поједностављено гледање на музику као на пуку пратњу верских обреда, аргументујући да је звук заправо примарни медиј кроз који се верски идентитети конструишу, доживљавају и преносе. Кроз призму етномузикологије, Енгелхарт анализира како акустични простори и заједничко певање или свирање омогућавају верницима да ступе у контакт са божанским, претварајући апстрактне догме у опипљиву, чулну стварност.
Аутор се фокусира на концепт „звучне побожности”, истражујући како различите верске традиције користе звук за успостављање моћи, дисциплине и осећаја припадности. Књига анализира широк спектар примера — од православне хорске музике у Естонији до глобалних исламских звучних пејзажа — како би показао да музика није универзални језик, већ специфичан алат који често изазива тензије између традиције и модерности. Енгелхарт наглашава да проучавање религије без разумевања њене звучне димензије остаје непотпуно, јер управо звучна пракса дефинише границе између светог и световног.
За истраживаче религиологије и историје, ово дело је есенцијално јер нуди нове методолошке оквире за разумевање како се верни и заједница обликују кроз ритам и мелос. Књига подстиче читаоца да религију не посматра само као текст или институцију, већ као живи, звучни догађај који захтева активно учешће. Енгелхартова анализа помаже у дешифровању каузалних веза између музичке естетске вредности и верског ауторитета, чинећи ову књигу незаобилазним штивом за разумевање комплексне улоге коју чула играју у обликовању људске духовности у 21. веку.
О аутору
Џеферс Енгелхарт (Jeffers Engelhardt) је професор музике на колеџу Амхерст и истакнути етномузиколог чији се рад фокусира на везу између звука, религије и секуларизма. Познат је по својим истраживањима православне музике у Источној Европи и теоријским радовима који редефинишу границе између музикологије и антропологије религије. Његов приступ карактерише дубока посвећеност теренском раду и способност да сложене филозофске концепте повеже са стварном музичком праксом верских заједница.
