Мали одзив на иницијативу о молитви у школама
Већина школских округа у Тексасу одлучила је да не уведе свакодневне периоде за молитву, упркос закону који је донела државна законодавна власт. Иако је Сенатски закон 11 дао прилику окрузима да организују време за молитву и читање верских текстова пре почетка наставе, само 15 од око 1.200 округа одлучило је да прихвати ову могућност. Законодавци попут Дејвида Спилера нагласили су да закон није обавезујући, већ да је окрузима само наметнута обавеза да о том питању расправљају и гласају.
Шири контекст верске политике у образовању
Овај закон представља само део ширег низа мера које тексашка законодавна власт спроводи с циљем промовисања конзервативне хришћанске идеологије у јавном образовању. Уз иницијативу о молитви, донети су закони који захтевају истицање Десет заповести у учионицама, омогућавају ангажовање нелиценцираних капелана за саветовање ученика и постављају основе за наставни план који садржи бројне референце на хришћанство. Критичари сматрају да ови потези представљају тестирање граница раздвојености цркве и државе.
Правни и административни изазови
Закон прописује строге процедуре, укључујући обавезне потписане сагласности родитеља, којима се они одричу права на тужбу против округа због евентуалног кршења закона и потврђују да су упознати са добровољношћу учешћа. Поред административног терета, школе су морале да воде рачуна о томе да се молитва не одржава преко разгласа и да ученици који не учествују не буду изложени верском чину, што је многе округе одвратило од усвајања политике.
Критике и локални отпор
Више од 160 верских вођа у Тексасу успротивило се овој политици, указујући на административне потешкоће, већ постојећа права ученика на верско изражавање, као и на ризик од дискриминације деце која се не придруже молитви. Многи школски одбори, чак и у конзервативним срединама, одбили су предлог уз оцену да је закон непотребан, јер већ постоје политике које омогућавају оснивање верских клубова, или зато што су у њему препознали политички покушај промовисања одређене визије хришћанства.
Скепса чак и међу онима који су прихватили закон
Чак и у окрузима који су гласали за прихватање овог периода, попут Аледа, одлука није донета из убеђења да закон проширује права ученика, већ често као формални чин. Школски званичници су ову законску обавезу често доживљавали као губљење времена, наводећи да школе већ подржавају уставна права ученика и да је гласање било само потврда права која су већ загарантована, без стварне потребе за државном интервенцијом у локалне школске политике.
0 Коментари