Криза на југу Сирије: Друзи између независности и Дамаска
Више од шест месеци након бруталног секташког насиља, будућност сиријске провинције Сувејда, у којој већински живе Друзи, виси о концу. Након сукоба са арапским бедуинским милицијама и интервенције сиријске војске 2025. године, у којима је страдао најмање 401 цивил, духовни вођа Друза Хикмат ал-Хиџри истакао је захтев за потпуну независност провинције. Овај сецесионистички покрет јавља се у тренутку када се нова сиријска влада под вођством председника Ахмеда ал-Шаре, коју подржава администрација Доналда Трампа, бори за потпуну реинтеграцију државне територије.
Унутрашње поделе и улога Израела
Друска заједница, која броји око 337.500 људи у овој провинцији, дубоко је подељена око питања суверенитета. Док ал-Хиџри позива на међународну интервенцију и описује Друзе као „нераздвојни део постојања Државе Израел”, други лидери попут шеика Сулејмана Абдула Бакија упозоравају да би отцепљење изазвало хаос и омогућило повратак ИСИС-а. Израел је већ пружио војну подршку Друзима изводећи нападе на сиријске циљеве, што додатно компликује односе Дамаска и Тел Авива, упркос недавно потписаном безбедносном пакту између две државе.
Револуција председника ал-Шаре и подршка Вашингтона
Ситуација у Сувејди се одвија под јаким утицајем промене власти у Дамаску, где је Ахмед ал-Шара, некадашњи вођа побуњеника против Асада, преузео вођство земље. Председник Трамп и његова администрација пружили су значајну дипломатску и војну подршку ал-Шари, сматрајући његову владу кључном за стабилност региона. Ова подршка Вашингтона Дамаску директно угрожава тежње за независношћу Сувејде, јер САД сада фаворизују јединствену Сирију под новом контролом, чак и по цену гушења аутономистичких покрета мањина.
Судбина СДФ-а као опомена за Друзе
Дамаск је већ показао како намерава да решава питања аутономних регија кроз недавну реинтеграцију Сиријских демократских снага (СДФ) предвођених Курдима. Након жестоких напада сиријске војске у Алепу и на североистоку земље, Курди су били приморани на споразум којим се њихове снаге интегришу у државну армију. Иако је ал-Шара обећао заштиту курдских националних права и пуно држављанство, неповерење остаје огромно, а Сувејда у овом сценарију види потенцијални модел своје будућности — ограничену грађанску аутономију уз апсолутну војну контролу Дамаска.
Хуманитарна катастрофа и неизвестан мир
Летњи сукоби оставили су за собом тешке последице: према подацима Уједињених нација, око 176.000 људи из Сувејде је расељено. Дамаск је повукао већину снага из саме провинције и покренуо војна суђења за злочине почињене током лета, али то није умирило народ који ове догађаје види као покушај геноцида. Док иницијатива „Трећи ток” позива на јединство Сирије, војни притисак и израелско присуство на граници указују на то да би сваки наредни погрешан корак могао поново запалити југ земље, водећи ка сукобу са теолошким и политичким импликацијама које надилазе саме границе Сирије.
