Позив Епифанија Думенка на дијалог о јединству
„Митрополит” Епифаније Думенко, поглавар расколничке „Православне цркве Украјине” (ПЦУ), упутио је 2. фебруара обраћање свештенству и верницима у Украјини који су, према његовим речима, под утицајем Руске патријаршије, позивајући на обнову дијалога о јединству. Овај апел уследио је након седнице Синода ПЦУ на којој је формирана Комисија за дијалог на челу са Симеоном Шостатским. Избор Шостатског је индикативан, будући да је он један од двојице епископа који су напустили канонску Украјинску православну цркву (УПЦ) како би се придружили овој структури. Думенко тврди да канонски поредак захтева постојање јединствене аутокефалне цркве у Украјини, жалећи се да на његове досадашње апеле током последњих седам година није стигао никакав позитиван одговор.
Став и услови канонске Украјинске православне цркве
Насупрот Думенковим тврдњама, канонска УПЦ није затворила врата дијалогу, већ је на свом Сабору у мају 2022. године поставила јасне предуслове за плодне разговоре. Ти услови укључују хитно прекидање насилног отимања храмова и присилног пребацивања парохија, признање чињенице да тренутни статус ПЦУ према њеном статуту заправо није истинска аутокефалност, те решавање питања каноничности јерархије ПЦУ кроз обнову апостолског прејемства њихових епископа. До сада ПЦУ није показала спремност да испуни ове захтеве, а насиље над канонским храмовима се заправо појачало од поменутог Сабора.
Питање зависности од Москве и осуда рата
Епифанијево помињање оних који „зависе од става Руске патријаршије” делује нејасно у контексту званичних декларација УПЦ. Још у мају 2022. године, УПЦ је на свом Сабору оштро осудила рат као кршење Божије заповести „Не убиј!” и изразила јасно неслагање са ставовима московског патријарха Кирила по том питању. Према томе, инсистирање на наводној потчињености Москви често се користи као политички алат за дискредитацију канонске цркве, иако је она предузела суштинске кораке ка административној независности.
Међународно непризнавање и канонски проблеми
Став УПЦ према еклисиолошком статусу ПЦУ није специфично руски, већ га дели већина помесних православних цркава широм света. Многе аутокефалне цркве нису признале ПЦУ управо због озбиљних забринутости у вези са канонском правилношћу и апостолским прејемством њихових јерараха. Занимљиво је подсетити да је и сам васељенски патријарх Вартоломеј 1997. године, након што је Филарет Денисенко анатемисан, позвао своју јерархију да нема никакво црквено општење са расколницима, што додатно компликује данашњу ситуацију.
Искреност позива и дубље поделе
Аналитичари, укључујући Унију православних новинара, доводе у питање искреност Думенковог позива на јединство. Чињеница да он канонску УПЦ не назива њеним званичним именом, већ користи описе о „зависности од Русије”, сугерише да је циљ више пропагандни него суштински. Док се у црквама верници моле за мир и превазилажење раскола, политички притисци и насилна отимања имовине остају главна препрека за било какав искрен хришћански дијалог у Украјини.
0 Коментари