Уставни спор пред Врховним судом Естоније
Врховни суд Естоније (Riigikohus) одржао је у Тартуу четворочасовну јавну расправу поводом захтева председника Алара Кариса за оцену уставности измена Закона о црквама и верским заједницама. Овај правни спор настао је након што је председник два пута одбио да прогласи закон, који је коначно изгласан по трећи пут у септембру 2025. године. Пред судом су се суочили представници државних институција, укључујући Министарство правде и унутрашњих послова, са делегацијама Естонске православне цркве, манастира Пихтица и Естонског савета цркава, како би расправили о границама између државне безбедности и верских слобода.
Аргументи председника против „нејасних претњи”
Председник Карис заступа став да закон непропорционално ограничава слободу вероисповести и удруживања, наглашавајући да је појам „претње” дефинисан превише неодређено и широко. Према његовим тврдњама, постојећи правни алати су сасвим довољни за решавање безбедносних изазова без потребе за директним мешањем у верску доктрину и унутрашњу организацију верских заједница. Председничка канцеларија истиче да овакав законски притисак може угрозити демократске принципе државе и створити правну несигурност за све верске организације.
Одбрана државе и борба против страног утицаја
Министарство унутрашњих послова и Одбор за правна питања Ригикогуа бране закон као неопходан инструмент за заштиту националне безбедности и уставног поретка Естоније. Власти тврде да закон циља искључиво на политичку пропаганду и дезинформације, а не на духовни живот верника. Ринго Рингве из Министарства унутрашњих послова објаснио је да је проблем „системске природе” и да појединачне депортације нису довољне за прекидање штетних веза са страним центрима моћи који представљају безбедносни ризик, посебно у контексту актуелних сукоба у Украјини.
Став Естонске православне цркве и оптужбе за дискриминацију
Представници Естонске православне цркве и манастира Пихтица тврде да је закон наменски писан како би се сузбило њихово деловање због канонских веза са Московском патријаршијом. Они наглашавају да захтев државе за променом канонске потчињености крши принципе правне предвидљивости и омогућава произвољну примену недовољно дефинисаних појмова. Према њиховом мишљењу, овакве мере могу заправо повећати безбедносне ризике јер стварају осећај неправде и дискриминације међу верницима.
Забринутост Савета цркава и очекивање пресуде
Естонски савет цркава, иако је осудио подршку Кремља рату у Украјини, изразио је озбиљну забринутост због мешања државе у право једне цркве на самоопредељење. Они сматрају да се тиме ствара опасан преседан који би у будућности могао погодити било коју верску заједницу у Естонији. Главни судија Кове закључио је расправу најавом да се коначна одлука Врховног суда о овом комплексном питању очекује до краја марта, када ће бити јасно да ли ће закон опстати или ће бити поништен као неуставан.
0 Коментари