Practical Mysticism in Islam and Christianity. A Comparative Study of Jalal al-Din Rumi and Meister Eckhart, By: Saeed Zarrabi-Zadeh, Series: Routledge Sufi Series, 270 Pages, Hardcover, Published By: Routledge, Published: February 2016
Дилема између есенцијализма и контекстуализма
Од појаве епохалног дела Вилијама Џејмса „Разноликости религиозног искуства”, упоредне студије мистицизма развијале су се између две супротстављене струје: есенцијализма, који тврди да сви мистични сусрети деле заједничку суштину без обзира на традицију, и контекстуализма, који сматра да је искуство немогуће изван специфичног религиозног оквира. Књига Зараби-Задеа представља значајан искорак у овој дебати, нудећи методолошки приступ који превазилази ову дихотомију комбинујући предности оба правца. Аутор редефинише мистицизам као сложен феномен који обухвата четири кључна елемента: практично искуство, спекулацију, догматику и етику. На овај начин, мистицизам се не посматра само као изоловани субјективни доживљај, већ као појава нераскидиво повезана са вишеструким димензијама људске егзистенције, чиме се отвара простор за дубљи међурелигијски дијалог.
Антрополошка димензија и психолошки механизми
Најснажнији аспект ове студије је антрополошка димензија мистицизма, која задржава своју релевантност и изван застарелих догматских оквира. Зараби-Заде идентификује заједничку карактеристику у психолошким механизмима Румијевог и Екхартовог искуства, фокусирајући се на концепте који су предуслов за развој мистичне свести. Немачки појам abegescheidenheit (одвојеност или непристрасност) код Мајстора Екхарта савршено кореспондира са Румијевим концептом fana (поништење или ишчезнуће сопства). Оба термина описују неопходан процес унутрашњег пражњења и ослобађања од егоцентричности како би се омогућио сусрет са божанским. Иако се аутор дотиче и теолошких разлика у разумевању стварања – где Екхарт следи неоплатонистичку шему повратка извору, а Руми исламску спекулацију о Адаму унутар ашаритске теологије – управо ови психолошки увиди чине срж његове упоредне анализе.
Разилажење између интелекта и љубави
Упркос заједничкој полазној тачки у унутрашњем одвајању, Зараби-Заде тврди да се путеви двојице мистика суштински разилазе у самој природи мистичног развоја. Код Мајстора Екхарта, мистично искуство је примарно смештено у интелект, због чега се његово учење може назвати „мистицизмом одвајања заснованог на интелекту”. Насупрот томе, код Румија се мистични преображај дешава у сфери воље, која је нераскидиво повезана са љубављу, што његов приступ дефинише као „мистицизам поништења заснованог на љубави”. Овај закључак сугерише да је класична подела на есенцијализам и контекстуализам превише једноставна да би обухватила све финесе мистичног пута. Овакво истраживање представља прекретницу у интердисциплинарном дијалогу о природи божанског искуства, показујући како различити културни контексти обликују саме основе људске свести и њен однос према апсолутном.
О аутору
Саид Зараби-Заде је доцент исламских студија на Одсеку за религијске студије Универзитета у Ерфурту у Немачкој. Његова истраживачка интересовања обухватају исламски и упоредни мистицизам, суфизам у модерном западном контексту, мистичку етику и персијску књижевност.
0 Коментари