Мухамедов рођак који је пркосио исламу и прешао у хришћанство

Убајд Алах ибн Џахш: од ханифа до првих муслимана

Историја почетка ислама углавном памти асхабе по њиховој непоколебивој лојалности, али фигура Убајд Алаха ибн Џахша представља редак и изненађујући изузетак. Као рођак самог пророка Мухамеда, Убајд Алах је још у периоду пре ислама припадао групи ханифа — трагача који су одбацивали идолопоклонство Кабе и тежили изворној вери Аврамовој. Када је Мухамед почео да проповеда о једном Богу, Убајд Алах је био међу првима који су прихватили нову веру. Са својом супругом Рамлом бинт Аби Суфјан, постао је део раног покрета који је у том тренутку био крхак и изложен великим притисцима успостављеног друштвеног поретка у Меки.

Егзил у Абисинију и потрага за уточиштем

Због жестоких прогона у Меки који су угрожавали животе првих верника, Мухамед је 615. године саветовао део заједнице да потражи уточиште у хришћанској краљевини Абисинији (данашња Етиопија). Тамошњи владар Најаши био је познат по својој праведности и милосрђу према прогнанима. Убајд Алах, Рамла и њихова млада ћерка придружили су се овом масовном егзилу, напуштајући своје домове и племена како би у миру практиковали веру. За већину избеглица Абисинија је била само привремени заклон, али је за Убајд Алаха ово окружење, засићено хришћанском културом и Јеванђељем, постало место дубоке унутрашње промене.

Прелазак у хришћанство и разлаз са заједницом

Окружен хришћанским двором и црквама, Убајд Алах је донео одлуку која је шокирала његове савременике — прогласио се хришћанином. Овај чин није чувао у тајности, већ је својим бившим саборцима говорио да он „јасно види”, док су њихове очи „само напола отворене”. Његово преобраћење довело је до прекида брака са Рамлом, јер према тадашњим нормама муслиманка није могла остати у браку са немуслиманом. Док је он остатак живота провео у Абисинији као хришћанин, Рамла је остала непоколебива у својој вери и касније постала једна од Мухамедових жена, позната под именом Ум Хабиба.

Тишина као одраз ране верске толеранције

Један од најинтригантнијих аспеката његове приче јесте одсуство записа о било каквој одмазди или званичној осуди од стране муслиманске заједнице. Упркос огромним притисцима под којима се налазио рани ислам, изгледа да Убајд Алах није био прогоњен нити кажњен због свог избора. Ова тишина сугерише да у тим почетним, крхким годинама, границе веровања нису биле спровођене тако ригидно као што ће то бити случај у каснијим вековима. Појединци су имали простор да се рву са својом савешћу и доносе независне одлуке, чак и када су те одлуке водиле ван оквира заједнице којој су првобитно припадали.

Историјско наслеђе и лекције о суживоту

Иако каснији исламски историчари нису са ентузијазмом бележили Убајд Алахову судбину, они га нису избрисали из историје, већ су његову причу пренели уз јасну дозу нелагодности. Његов живот оспорава конвенционалне наративе о искључиво непоколебивој лојалности и показује како изложеност новим идејама и културама може одвести верника на неочекиване путеве. Убајд Алах ибн Џахш остаје значајан подсетник на сложеност вере и на рани преседан азила и суживота између различитих религија, чак и у временима када су верски сукоби доминирали историјским записима.