Обележавање Међународног дана сећања на Холокауст
Преживели, политичари и грађани широм света окупили су се 27. јануара 2026. године како би обележили Међународни дан сећања на Холокауст, на годишњицу ослобађања логора Аушвиц-Биркенау. Овај дан, установљен резолуцијом УН-а 2005. године, служи као подсетник на нацистичко истребљење милиона људи. Председник Италије Серђо Матарела нагласио је да је покушај нацистичке Немачке да избрише Јевреје са лица Европе симбол зла које настаје када људе инфицира „вирус мржње”, док је Бернард Офен, 96-годишњи преживели, упозорио на поновне знакове насиља и оправдавања мржње у данашњем свету.
Жртве нацистичке машинерије смрти
У логору Аушвиц, који су снаге нацистичке Немачке подигле у окупираној Пољској, убијено је око 1,1 милион људи, већином Јевреја, али и Пољака, Рома и других мањина. Укупна статистика Холокауста бележи страшну бројку од 6 милиона убијених Јевреја широм гета, концентрационих логора и масовних стрељања у шумама Источне Европе. Централне комеморације одржане су и у Берлину, код Меморијала убијеним Јеврејима Европе, који са својих 2.700 бетонских плоча стоји као трајни подсетник на немачко кајање и одговорност за највеће злочине у људској историји.
Све мањи број живих сведока
Према подацима Конференције о јеврејским материјалним захтевима против Немачке, широм света је живо још само око 196.600 преживелих, што је пад у односу на 220.000 колико их је било претходне године. Њихова просечна старост је 87 година, а чак 97% чине „деца преживела”, рођена 1928. године и касније. Павел Јелинек, 90-годишњи сведок из Чешке, истакао је пред чешким парламентом да је он последњи преживели од 37 Јевреја који су се вратили у Либерец након рата, подсећајући да ће ускоро нестати и последњи непосредни очевици ових догађаја.
Потресна сведочења и апели лидерима
У Великој Британији, краљ Чарлс и краљица Камила угостили су преживеле, док се 95-годишња Мала Трибич обратила британском кабинету, што је први такав случај у историји. Она је описала страхоте принудног рада, глади и болести у гетима, као и губитак целе своје породице пре него што је ослобођена у Берген-Белзену 1945. године. Трибичева је упутила снажан апел члановима владе да се боре против антисемитизма и да постану њени „сведоци”, како се истина о страдањима никада не би изгубила када више не буде живих сведока.
Модерне претње и неопходност јединства
Савремени лидери су указали на нове изазове, укључујући пораст антисемитизма и употребу вештачке интелигенције за искривљавање историјске истине и замућивање границе између чињеница и фикције. Овај дан сећања је прилика да се кроз сећање, образовање и акције спречи понављање историјских трагедија, упркос геополитичким поделама које су ове године поново онемогућиле присуство руских представника у Аушвицу.
0 Коментари