Атеисти се боре да грчким судовима одузму хришћанске иконе

Правни изазов пред Европским судом

Европски суд за људска права припрема пресудну одлуку у случају „Унија атеиста против Грчке”, која би могла довести до уклањања хришћанских икона из грчких судница. Подносиоци представке тврде да би судница морала бити уточиште секуларног права, те да суђење грађанину испод верских симбола нарушава неутралност суда. Они сматрају да ово директно крши Члан 6. Европске конвенције (право на правично суђење), јер се код верских мањина и атеиста ствара психолошки осећај да су „аутсајдери” пред законом.

Аргументи Грчке: иконе као пасивни симболи

Грчка држава, уз подршку организација попут „ADF International”, брани присуство икона тврдећи да су оне „пасивни симболи” који ни на који начин не намећу верска уверења нити утичу на судијску логику. Они наглашавају да је Православна црква неодвојиво повезана са грчком историјом и идентитетом. Према њиховом ставу, насилно уклањање икона представљало би чин „секуларног чишћења”, а не тежњу ка истинском плурализму.

Поређење са италијанским преседаном „Лауци”

Европски суд овај случај разматра кроз призму своје пресуде „Лауци против Италије” из 2011. године. У том спору, суд је првобитно наложио уклањање распећа из италијанских учионица, али је Велико веће касније преиначило одлуку, оценивши распеће као пасивни симбол који не представља индоктринацију. Тада је државама признато право на „поље слободне процене” при поштовању сопствених културних и верских традиција у јавном простору.

Специфичност суднице у односу на школу

Иако су случајеви слични, правни стручњаци истичу да је ситуација у Грчкој сложенија јер се тиче судница, а не школа. Док дете у учионици има родитеље који могу неутралисати утицај пасивних симбола, оптужени у судници се налази под директном, принудном моћи државе. Због тога се сматра да захтев за видљивом неутралношћу мора бити знатно већи када је у питању правосудни систем.

Ишчекивање пресуде и регионални значај

Суд се тренутно налази у фази већања, а коначна пресуда се очекује у првој половини 2026. године. Овај исход се пажљиво прати не само у Атини и Риму, већ и у земљама попут Пољске, Шпаније и Румуније. Одлука ће поставити важан међународни преседан о томе где се повлачи граница између очувања националног идентитета и обавезе државе да осигура потпуну секуларну неутралност у својим институцијама.