Политички притисак и надзор у Кашмиру
У Кашмиру се бележи све већи утицај идеологије Хиндутве, што се огледа кроз контроверзне мере попут детаљног профилисања џамија и медреса. Полиција Џамуа и Кашмира почела је да дистрибуира упитнике којима се захтевају лични и финансијски подаци имама и верских вођа, што званичници правдају антитерористичким мерама. Међутим, верски лидери и групе за људска права упозоравају да оваква инвазивна пракса претвара свакодневни верски живот у предмет полицијског надзора, чиме се муслиманско становништво колективно ставља под сумњу и додатно маргинализује у региону где чини већину.
Затварање медицинског факултета у Џамуу
Случај медицинског факултета „Шри Мата Ваишно Деви” у Џамуу изазвао је оштре реакције јавности након што је Национална медицинска комисија повукла признање ове установе. Критичари тврде да је одлука уследила након што су на првом пријемном испиту 42 од 50 примљених студената били муслимани, што је изазвало протесте десничарских група. Иако су наведени инфраструктурни недостаци као званичан разлог, многи посматрачи истичу да је ово пример институционалне искључивости где се успех муслиманских студената на основу заслуга третира као проблем који држава треба да сузбије.
Пораст комуналног насиља и говора мржње
Према подацима Центра за проучавање друштва и секуларизма, комунално насиље у Индији порасло је за 84% током 2024. године, при чему су муслимани већина страдалих. Извештаји показују да се велика већина ових инцидената догодила у државама којима управља БЏП, док је „India Hate Lab” током 2025. године документовао више од 1.300 случајева говора мржње усмерених ка муслиманима и хришћанима. Ови статистички подаци указују на системски тренд у којем се кроз законе о преобраћењу и деловање наоружаних група за „заштиту крава” нормализује колективно кажњавање мањина.
Критика Уједињених нација и људска права
У новембру 2025. године, експерти Уједињених нација за људска права изразили су озбиљну забринутост због антитерористичких операција у Џамуу и Кашмиру. Након напада у Пахалгаму у априлу 2025. године, приведено је око 2.800 људи, међу којима су новинари и активисти за људска права. УН су документовале произвољна хапшења, тортуру, рушење кућа као вид казне и прекиде комуникација, упозоравајући да ове мере представљају колективно кажњавање које крши и индијски устав и међународно право.
Криза секуларизма и будућност индијске демократије
Тренутна ситуација у Кашмиру и остатку Индије представља дубоку кризу за секуларни идентитет државе који су замислили Ганди и Нехру. Пројекат стварања етно-религијске државе засноване на визији Саваркара доводи до гетоизације највеће мањине у земљи и преузимања државних институција од стране верских фундаменталиста. Будућност индијске демократије сада зависи од способности друштва да се одупре политици страха и искључивости, која прети да трајно измени социјално ткиво ове многољудне нације.
0 Коментари