ШТА ЧИТАТИ? Homo Ritualis. Хиндуистички ритуал и његов значај за теорију ритуала

Homo Ritualis. Hindu Ritual and Its Significance for Ritual Theory, By: Axel Michaels, Series: Oxford Ritual Studies, 400 Pages, Paperback, Published By: Oxford University Press, Published: December 2015

„Homo Ritualis” и етно-индолошки приступ ритуалу

У својој значајној студији „Homo Ritualis”, Аксел Мајклс доноси иновативан „етно-индолошки” метод који премошћује јаз између филолошког проучавања древних санскртских текстова и етнографског посматрања живих ритуала у Индији и Непалу. Мајклс дефинише ритуал као уоквирено и структурирано извођење формализованих радњи које имају моћ да трансформишу или потврде идентитет, улогу и статус учесника. Његов модел почива на четири кључне компоненте: уоквиривању (saṃkalpa), формалности, модалитету и трансформацији. Кроз овај оквир, аутор наглашава да ритуал не може бити посматран изоловано од свог друштвеног контекста, али ни без разумевања строгих канонских правила која му дају облик и легитимитет.

Граматика ритуала и три модалитета деловања

Други и трећи део књиге детаљно истражују структуру и „синтаксу” ритуалног понашања кроз појам „ритема” – најмањих јединица ритуала које, попут речи у реченици, граде бесконачан број комбинација. Мајклс анализира како формална правила (viddhi) омогућавају динамичност и креативност, истовремено проширујући појам „субјекта” ритуала на свештеника, патрона, па чак и натприродна бића. Ритуалне праксе даље разврстава у три модалитета: individualitas (циклуси животних прекретница или saṃskāras), societas (јавни фестивали и ходочашћа) и religio. Овај последњи модалитет је пресудан јер уводи аспект „узвишености” и трансценденције, без којег би ритуал био сведен на пуку рутину или свакодневну навику.

Функција ритуала: између когниције и страха

У завршном делу, Мајклс се фокусира на значење и функцију ритуализације, комбинујући приступе културолошких и когнитивних наука. Он тврди да су ритуали примарно механисти потврде или промене друштвеног положаја, али наглашава и њихову психолошку улогу у смањењу анксиозности. Према Мајклсу, људи практикују ритуале јер су суочени са неизвесношћу постојања и жељом да предупреде опасност. Иако се овакав закључак може чинити психолошки функционалистичким, његов четвороделни хеуристички модел нуди изузетно вредан алат за анализу религијских пракси не само у хиндуизму, већ и у ширим културним и историјским контекстима.

О аутору

Аксел Мајклс је научник из области индологије и религијских студија. Од 1996. године ради као професор класичне индологије на Институту за Јужну Азију Универзитета у Хајделбергу.