Плутархово сведочанство о великом континенту
Теорија о античким грчким поморцима који су досегли Америку вековима пре Колумба заснива се на анализи Плутарховог дијалога „О лицу на Месечевом диску”. Др Јоанис Лирицис и његов тим тврде да „велики континент” који Плутарх описује иза острва Огигија заправо представља Северну Америку. Према истраживачима, географски детаљи из текста омогућавају повлачење прецизне линије која води преко Атлантика директно до залива Светог Лоренца у Канади.
Астрономска навигација и Кроносов циклус
Кључ ове хипотезе лежи у Плутарховом навођењу да су путовања предузимана сваких тридесет година када се планета Сатурн, коју су Грци звали Кронос, појави у сазвежђу Бика. Користећи модерне астрономске софтвере и податке о помрачењима сунца, научници су израчунали да се једно такво путовање вероватно догодило 56. године наше ере. Ово сугерише да су антички Грци поседовали изузетно напредна знања о небеској механици која су им служила као поуздан навигациони систем на отвореном океану.
Трговина бакром и минојска веза
Истраживач Минас Цикрицис проширује ову теорију на бронзано доба, сугеришући да је мотив ових опасних пловидби била потражња за висококвалитетним бакром. Према његовом мишљењу, минојски и микенски морепловци су редовно посећивали области око Горњег језера на граници данашњих САД и Канаде, где се налазе богата налазишта овог метала. Ова теорија поставља античку Грчку у центар глобалне трговинске мреже која је наводно функционисала хиљадама година пре званичног открића Новог света.
Скептицизам и недостатак материјалних доказа
Упркос фасцинантним астрономским подударностима, већина археолога и историчара остаје дубоко скептична јер недостају чврсти физички докази на самом америчком тлу. Стручњаци за античко бродарство наглашавају да грчке триреме нису биле конструисане за пловидбу по суровим атлантским условима и да до данас није пронађена ниједна олупина или артефакт који би потврдили присуство Грка у Америци. За званичну науку, Плутархов спис је пре филозофска алегорија него стварни путопис.
Наслеђе научне дебате о прекоокеанским контактима
Без обзира на то да ли су Грци заиста крочили на америчко тло, ова дебата наглашава невероватну софистицираност античке науке инкорпориране у уређаје попут механизма са Антикитере. Чак и као теоретска могућност, идеја о античким прекоокеанским контактима подстиче истраживаче да изнова разматрају границе људске знатижеље и технолошких достигнућа старог века. Хипотеза о Плутарховом путоказу ка Америци тако остаје једна од најинтригантнијих загонетки која спаја класичну књижевност, астрофизику и историју навигације.
0 Коментари