Корени сукоба и историјска подела
Одлука Кине да употреби озбиљну војну силу током вежби у водама око Тајвана има дубоке корене који сежу деценијама уназад. Острво је најосетљивије политичко питање за Пекинг још од 1949. године, када су се националисти из партије Куоминтанг, након пораза у грађанском рату од комуниста Мао Цедунга, повукли на Тајван. Иако острво данас функционише као самоуправна демократија, Кина га сматра својом сувереном територијом и често истиче право на поновно уједињење, не искључујући употребу силе ако то сматра неопходним.
Дипломатска изолација и улога САД
Током година, Тајван је постајао све више дипломатски изолован под притиском Пекинга. Сједињене Државе су престале да га званично признају 1979. године ради успостављања односа са Кином, али су према закону и даље обавезне да помогну острву у самоодбрани. Данас само 11 од 193 државе чланице УН, уз Свету столицу у Ватикану, одржавају пуне дипломатске односе са Тајваном. Кина бурно реагује на сваки помен Тајвана као „државе”, чак и на мапама или у спортским такмичењима где острво наступа под именом „Кинески Тајпеј”.
Стратешки значај и национални понос
За Кину је Тајван истовремено питање стратегије и националног поноса. Стратешки гледано, Пекинг вековима настоји да утврди своје границе, због чега су Тајван, Хонгконг, Синђанг и Тибет кључне тачке безбедности. С друге стране, суверенитет и достојанство су темељни стубови политичког имиџа кинеске владе, која не трпи међународно мешање у оно што сматра унутрашњим пословима. Контрола над острвом се види као исправљање историјске неправде и кључ за очување територијалног интегритета.
Тензије са Јапаном као катализатор
Један од главних разлога за тренутне војне вежбе је заоштравање реторике из Токија. Јапанска премијерка Санае Такаичи недавно је изјавила да не искључује војну интервенцију ако Тајван буде директно угрожен, што је изазвало оштар одговор Пекинга. Ове изјаве су посебно болне због историјског наслеђа јапанске колонизације Тајвана (1895) и бруталне окупације делова Кине пре Другог светског рата. У кинеској колективној свести и даље постоје дубоки ожиљци из тог периода, које државни медији често додатно наглашавају.
Наоружавање и ризик од војне конфронтације
Директан повод за демонстрацију силе је и најава Вашингтона о продаји рекордног пакета наоружања Тајвану, вредног више од 10 милијарди долара. Овај пакет укључује ракете средњег домета, хаубице и дронове, што Пекинг види као озбиљно угрожавање своје безбедности. Портпарол кинеског министарства спољних послова Гуо Ђакун упозорио је да такви потези само убрзавају гурање Тајванског мореуза ка опасној ситуацији војне конфронтације, наглашавајући да покушаји обуздавања Кине преко Тајвана неће успети.
0 Коментари