How Repentance Became Biblical. Judaism, Christianity, and the Interpretation of Scripture, By: David A. Lambert, 280 Pages, Hardcover, Published By: Oxford University Press, Published: December 2015
Деконструкција „пенитенцијалног објектива” и библијска стварност
У својој софистицираној монографији, Ламберт изазива дубоко укорењену претпоставку да је „покајање” изворна категорија Хебрејске библије, тврдећи да је овај концепт заправо производ каснијих јеврејских и хришћанских тумачења. Аутор показује да савремено разумевање покајања, које подразумева унутрашња емоционална стања и индивидуалну моралну вољу, не постоји у библијским изворима, већ се кристалише тек у хеленистичком периоду. Ламберт овај процес назива „пенитенцијалним објективом” – херменеутичким оквиром који накнадно организује различите библијске тропе, попут поста и молитве, око централне идеје моралне обнове. Уместо да их посматрамо као изразе унутрашње скрушености, Ламберт нас позива да библијске ритуале сагледамо као „стратегије апела” – телесне праксе чији је циљ био да изазову реакцију моћног божанства, постављајући молиоца у понизан положај пред Јахвеом.
Пророштво као теодицеја и порекло унутрашње промене
Анализирајући терминологију, посебно хебрејски корен shuv (повратак), Ламберт доказује да се он првобитно односио на заветну лојалност и оракулско испитивање, а не на духовни преображај. Он радикално редефинише пророчке објаве, тврдећи да оне нису биле педагошке поуке намењене промени понашања, већ су служиле за оправдање божанске моћи и рационализацију страдања кроз теодицеју – пророк не „проповеда” да би спречио пропаст, већ да би објаснио зашто је она заслужена. Концепт покајања као унутрашњег процеса Мајклс лоцира у хеленистичкој моралној филозофији и њеној идеји менталне боли. Овај концепт касније усвајају рабински јудаизам и рано хришћанство, чиме се, фукоовским речником речено, механизам контроле премешта унутар самог бића, уместо да остане у спољашњим институционалним притисцима.
Нови поглед на библијску религију и њене функције
Најзначајнији допринос ове студије није само историјско трагање за пореклом покајања, већ разоткривање начина на који тај дискурс конструише саму Библију као извор моралне поуке. Ламберт охрабрује читаоце да оставе по страни очекивања о индивидуалној духовној трансформацији и да се фокусирају на оно што текстови заиста описују: стратегије моћи, објашњења историје и изградњу групне припадности. Овај приступ је посебно драгоцен за библијске студије, јер открива колико су чак и модерни критички научници интернализовали теолошке претпоставке о Библији као извору духовне обнове. Уклањањем „пенитенцијалног објектива”, Ламберт омогућава да постану видљиви стварни друштвени и политички механизми који леже у основи древног библијског текста.
О аутору
Дејвид Ламберт је доцент религијских студија на Универзитету Северне Каролине у Чепел Хилу, где предаје курсеве о Хебрејској библији и историји њене интерпретације. Основне и постдипломске студије завршио је на Универзитету Харвард, на Одсеку за блискоисточне језике и цивилизације.
0 Коментари