ШТА ЧИТАТИ? Наша Госпа из Емитсбурга, визионарска култура и католички идентитет

Our Lady of Emmitsburg, Visionary Culture, and Catholic Identity. Seeing and Believing, By: Jill Krebs, 256 Pages, Hardcover, Published By: Lexington Books, Published: December 2015

Феномен Богородице из Емитсбурга и визионарска култура

Књига Џил Кребс „Наша Госпа из Емитсбурга, визионарска култура и католички идентитет” представља темељну етнографску студију заједнице која се окупила око визија Ђане Саливан у Мериленду. Иако је надбискупија у Балтимору 2001. године службено прогласила да визије немају натприродни карактер, заједница верника је остала чврсто успостављена, развијајући специфичну „визионарску културу”. Кребс анализира како појединци, попут вернице Џули, кроз наративну методологију преплићу своје животне догађаје са Маријиним порукама, стварајући дубок лични однос са божанским који превазилази институционалне оквире. Овај локални феномен ауторка смешта у шири контекст „маријанског препорода” последњих деценија, повезујући Емитсбург са познатим светилиштима попут Фатиме и Лурда.

Тензија између идентитета и црквене хијерархије

Један од најзанимљивијих аспеката студије је истраживање парадоксалног идентитета „Емитсбуршких католика”. Иако се они самоидентификују као „конзервативни” – подржавајући традиционална учења о животу и противећи се секуларизму – они истовремено показују неочекиван отпор према црквеној хијерархији која одбацује њихову побожност. Позивајући се на сопствену савест, што је пракса која се чешће приписује либералном крилу Католичке цркве, ови верници се моле за „обраћење” црквених вођа ка истини Наше Госпе из Емитсбурга. На тај начин, Кребс указује на сложено наслеђе Другог ватиканског сабора у савременим Сједињеним Државама, где се границе између званичне религије и народне побожности често бришу.

Улога друштвених медија и колапс бинарности

У завршном делу књиге, ауторка се фокусира на улогу модерних технологија у обликовању верске праксе, тврдећи да Фејсбук и Твитер нису само средства комуникације, већ и простори за обављање саме побожности. Твитовање молитви или исказивање захвалности на мрежама постају нови облици литургијског деловања који додатно замућују границе између модерности и очараности светом. Кребс пажљиво деконструише бинарности попут „чудесно насупрот емпиријског” или „популарно насупрот званичног”, пружајући богат портрет поткултуре која успева да опстане у расцепу између мистичног искуства и савременог друштва.