Бхаисаџјагуру

Врховни лекар у махајани

Бхаисаџјагуру, Буда назван Учитељ исцељења, изузетно је важна личност у пантеону махајана будизма, посебно поштован у источној и централној Азији. Концепти исцељења су имали темељну улогу у раном будизму: сам Буда Шакјамуни понекад је називан „врховним лекаром“, а његова учења су сматрана „краљем лекова“ јер су водила бића изван патње. Како се махајана пантеон формирао, Бхаисаџјагуру је постао најистакнутија фигура повезана са исцелитељским способностима, које су схваћене и метафорички (духовно) и дословно (физички).

Чиста земља лапис лазули сјаја

Главни спис о овом Буди, „Спис о заслугама и првобитним заветима Учитеља исцељења, Татагате лапис лазули сјаја“, најпознатији је у кинеској верзији коју је превео Сјуенцанг 650. године н.е. Шакјамуни Буда у овом тексту открива постојање просветљеног небеског бића Бхаисаџјагуруа, који је господар духовног царства лоцираног на истоку, названог Чисти лапис лазули. Ова земља је описана као уточиште од патње, са равним тлом направљеним од блиставоплавог камена, путевима од злата и грађевинама од драгоцених материја. У овом царству, Учитељ исцељења проповеда уз помоћ своја два водећа бодисатве – Сунчев сјај (Sūryaprabha) и Месечев сјај (Candraprabha).

Дванаест завета и кармичка трансформација

Бхаисаџјагуру је дао дванаест завета на путу ка просветљењу, који покривају широк спектар добробити за сва чулна бића. Најпознатији је шести завет, обећање да ће ублажити болест и патњу свих бића. Међутим, да би се призвала његова моћна помоћ, он мора бити позван. Начини призивања и исцељења крећу се од једноставног изговарања његовог имена до сложених ритуала, који у случају болести опасних по живот захтевају паљење четрдесет девет лампи испред седам слика Буде током четрдесет девет дана. Број седам (и његов квадрат 49) је веома важан, вероватно због броја дана у међустању (antarābhava) између смрти и поновног рођења. Фундаментална карактеристика његових исцељења је трансформација карме, јер се усредсређује на искорењивање узрока, а не само видљивих симптома патње.

Иконографија и космичка симболика

У стандардним приказима, Бхаисаџјагуру је приказан као седећи Буда у монашкој одори, често са кожом боје богатог лапис лазулија или златним теном, окружен халом лапис лазули боје. У левој руци држи зделу или покривену теглу са леком у крилу, док десна рука, окренута дланом ка споља на десном колену, нуди лековито воће миробалан. Фланкиран је својим помоћницима Сунчевим сјајем и Месечевим сјајем, који стоје у кнежевској одећи. Окружује их дванаест јакша генерала, од којих сваки командује са седам хиљада војника, сви у служби Будиног исцелитељског рада. Космичка целовитост сцене је наглашена: лапис лазули у центру који зрачи попут дубине свемира, заједно са два светила окружена господарима времена (дванаест генерала који представљају сате и јупитерски циклус), указују на дубоку природу исцељења које овај Буда пружа.

Касније традиције и седам браће Буде

Каснија традиција, која је у Кину уведена почетком 8. века и постала популарна код Тибетанаца и Монгола, фокусира се на седам браће идентификованих као Буде исцељења, при чему је Бхаисаџјагуру најстарији лекар међу њима. Ова група се често приказује са Шакјамуни Будом, што симболично враћа корене култа Буде исцељења у рану традицију у којој је Шакјамуни деловао као духовни исцелитељ. Без обзира на разлике у традицијама, Учитељ исцељења представља моћну силу која помаже бићима да достигну прекретницу познату као „аспирација за постизање просветљења“, када се одбацује лебдећи живот ради тражења духовног испуњења.