Поглед на хришћански живот у Турској, где су већина становника муслимани

Ситуација хришћана и демографија у Турској

Отац Жан-Марк Балхан, белгијски језуита који живи у Турској од 2001. године, описао је стање хришћана у овој секуларној држави са 87 милиона становника, где се „бити Турчин често поистовећује са тим да си муслиман“. Хришћани чине мање од 1% становништва и деле се на две главне групе: локално турско хришћанство (око 100.000 људи) и стране хришћане (стотине хиљада). Локално становништво укључује око 50.000 Јермена, 15.000–20.000 Сиријаца, до 2.000 Грка православаца и 7.000–8.000 протестаната. Латински католици су историјски Левантинци (потомци странаца који су дошли ради трговине). Страни хришћани укључују Русе, Украјинце, ирачке Халдејце, Филипинце и Африканце.

Држава, национализам и слобода вероисповести

Турска, према оцу Балхану, жели да буде виђена као земља са слободом вероисповести и предузима кораке да заштити мањине. На пример, полиција је увек присутна у близини католичких миса и прослава како би се осигурала безбедност, јер „Турска се боји да ће имати лошу репутацију“. Међутим, главни непријатељ хришћанства није ислам, већ национализам, јер у очима многих „бити Турчин значи бити муслиман“. Ситуација се, међутим, побољшала након доласка на власт конзервативне Партије правде и развоја (АКП) 2002. године, која је отворенија према религиозној димензији живота него претходни секуларистички режими.

Проблем културног наслеђа и Аја Софија

У прошлости, Мала Азија је имала стотине хришћанских цркава, али данас су многе у рушевинама или претворене у џамије. Најпознатији пример је Аја Софија у Истанбулу, која је до 15. веку била православна црква, а онда је пренаменована у џамију. Након што ју је Ататурк 1935. претворио у музеј, председник Ердоган ју је 2020. вратио у статус џамије. Отац Балхан сматра да је овај потез био „националистички став“ из политичких разлога, начин да се каже: „Ми смо Турци, постојимо и освојили смо Истанбул.“

Међуверски дијалог и питање патријарха

Међуверски дијалог започео је 1980-их, а 1990-их је државна институција Дијанет (Председништво за верске послове) отворила канцеларију за дијалог. Међутим, након покушаја пуча 2016. године, дијалог је патио, али се полако обнавља након ковида. Отац Балхан наглашава да екстремни националисти нису задовољни међународном димензијом цариградског патријарха Вартоломеја I у Истанбулу. Они га не виде као „васељенског“, већ једноставно као патријарха Фанара, што је веома осетљиво питање за турске власти.

Циљеви папине посете и геополитички контекст

Папина посета се посматра кроз две призме: верску и политичко-културну. Главни разлог посете је обележавање 1700. годишњице Никејског сабора (325. године) и сусрет са цариградским патријархом Вартоломејом, настављајући традицију започету 1964. године. Турске власти гледају на посету као на туристичко питање и надају се да ће Изник (Никеја) привући ходочаснике. У политичком смислу, папа Лав је добродошао, посебно због његове улоге на Блиском истоку и због тога што „привлачи пажњу света на патње Палестинаца“, што је веома осетљиво питање у Турској.

Папа Лав XIV поздравља православног цариградског патријарха Вартоломеја у Ватикану 19. маја 2025. Патријарх, који је дошао у Рим на папину инаугурацију, угостиће папу Лава на неколико молитвених служби и састанака у Истанбулу од 28. до 30. новембра. Извор: CNS photo/Vatican Media