Кинеска „дипломатија долара“ и губитак савезника Тајвана
Под притиском кинеске политике „Једна Кина“, Тајван је изгубио готово половину својих формалних дипломатских савезника током последње деценије, сведен на само 12 земаља, углавном мањих и економски слабијих. Пекинг користи своју економску моћ — обећавајући приступ огромном тржишту, инвестиције у инфраструктуру и развојне зајмове — како би натерао нације да прекину везе са Тајваном. Најупечатљивији недавни пример су Соломонова острва, која су 2019. године добила 500 милиона долара кинеских инвестиција непосредно пре признања Пекинга, што је касније довело до потписивања безбедносног пакта и изазвало забринутост Аустралије. Иако земље попут Аустралије и САД појачавају подршку Тајвану, кинеска „дипломатија долара“ и економска привлачност остају моћан фактор одвраћања за многе нације.
Недостатак економске исплативости. Случај Никарагве
Један од најречитијих примера кинеске дипломатске стратегије је Никарагва, која је у децембру 2021. године, неколико недеља након контроверзних избора, прекинула везе са Тајваном. Иако је влада Данијела Ортеге то прогласила ресетовањем ка „партнерству које више поштује“, очекивана економска добит се није остварила. Скоро три године касније, кинеске инвестиције су ограничене на донације вакцина и аутобуса, док су велика обећања попут луке од 600 милиона долара и пројекта канала вредног 50 милијарди долара остала неиспуњена или су отказана. За разлику од Тајвана, који је Никарагви пружао стабилну помоћ у здравству и образовању током деценије (више од 170 милиона долара), Кина је понудила политичку подршку без услова, али са ограниченим конкретним економским ангажманом.
Притисак на Ватикан. Симболички знајчај Свете столице
Притисак за признање Пекинга није ограничен само на земље које зависе од помоћи, већ је све израженији и у Ватикану – једином европском савезнику Тајвана и једином сувереном телу Католичке цркве, које званично признаје Републику Кину (Тајван) од 1942. године. Став Свете столице се мења, што је кулминирало провизорним споразумом са Пекингом 2018. године о заједничком именовању бискупа у континенталној Кини. Споразум је два пута обновљен упркос кршењима. У мају 2024. године, Ватикан је угостио бискупа Џозефа Шена Бина (поглавара кинеске државне конференције бискупа) на јавном верском догађају, што је први такав случај. Званичници Ватикана су ублажили реторику према Тајвану и јавно изразили жељу за „стабилним присуством у Кини“, што сугерише да је премештање амбасаде у Пекинг могуће.
Ерозија либералног демократског блока
Дипломатска изолација Тајвана одражава шири помак у глобалној политици: ерозију кохерентног либералног демократског блока. Након Хладног рата, међународни односи су били обликовани уверењем да ће демократске државе, везане заједничким институцијама (УН, СТО), заједнички промовисати мир и људска права. Та визија је поклекнула док Кина и Русија промовишу алтернативне, ауторитарне и државно-капиталистичке моделе управљања. Тајван, упркос томе што је демократска земља са високим рангом у Индексу слободе медија (24. место), третира се као другоразредни учесник у међународним организацијама. Његово искључење поставља непријатна питања о снази демократије као глобалног принципа и о томе ко одлучује о међународном легитимитету ако вредности више нису пресудне.
Путеви напред за одбрану међународног поретка
Позиција Тајвана служи као кључни показатељ тога како се међународни систем прилагођава – или не успева да се прилагоди – у ери растућег ауторитарног утицаја. Да би одбраниле отворен поредак заснован на правилима, демократске земље морају да изграде значајне алтернативе кинеској економској привлачности. То укључује формално подржавање статуса посматрача Тајвана у мултилатералним институцијама, проширење билатералних трговинских споразума (као што је Иницијатива САД-Тајван о трговини у 21. веку), повећање координације одбране (кроз механизме попут ГЦТФ-а) и финансирање заједничких развојних пројеката. Ако демократски свет, укључујући ЕУ и индо-пацифичке партнере, не предузме јасније колективне акције за интеграцију Тајвана у глобалне системе, „лицитација“ Пекинга ће наставити да односи дипломатске победе.
0 Коментари