Авалокитешвара

Ко је Авалокитешвара

Авалокитешвара је најпопуларнији бодисатва у пан-азијском махајана будистичком пантеону, који је посебно повезан са принципом саосећања. Он се сматра моћним спаситељем који „чује звуке света“ и одговара на вапаје патње свих бића, симболизујући темељни аспект будистичког пута.

Име, тумачења и епитети

Традиционално, име Авалокитешвара тумачи се на више начина, наглашавајући његову сувереност над светом и одговорност према људској патњи. Главна интерпретација, коју је подржао кинески монах Сјуенцанг, јесте да је име сложеница санскритских речи avalokita и īśvara, што значи „Господар који надгледа“ (кинески: Гуанзизаи). Алтернативно тумачење, засновано на правопису Avalokitasvara, даје познати кинески превод Гуањин или Гуаншијин, што значи „Онај који опажа звуке света“. Најчешћи епитети су Падмапани („Носилац лотоса“) и Локешвара („Господар света“).

Главни списи и спаситељска функција

Најважнији списи о Авалокитешвари су Сутра лотоса врхунског закона (Saddharmapuṇḍarīka Sūtra), разне верзије Сутре о Чистој земљи (Sukhāvatīvyūha Sūtra) и Сутра контемплације Амитајуса. Сутра лотоса посвећује читаво поглавље његовим животоспасавајућим моћима, наводећи да он може да одагна бројне опасности — од пожара и дављења до демонских напада и законских казни. Такође помаже онима заробљеним у „три отрова“ будизма (пожуда, гнев и обмана) и дарује децу нероткињама. Према овим списима, Авалокитешвара је мајстор вештих средстава (upāya), који се може манифестовати у тридесет три облика да би донео избављење.

Повезаност са Амитабхом и Западним Рајем

Авалокитешвара је кључан помоћник Амитабхе Буде, господара Западног Раја (Чисте земље). У овом контексту, он се често упарује са бодисатвом Махастхамапраптом. Авалокитешвара има функцију водича, који прати вернике од земаљске смрти до поновног рођења у овом рају без патње, а описан је и као евентуални наследник трона тог царства. У визуелизацијама медитативне сутре, описује се као биће огромног стаса, златне коже, са великом круном у којој стоји Буда.

Иконографија, пребивалиште и култна активност

Верује се да Авалокитешвара борави на планини Поталака, месту које је идентификовано са бројним географским локацијама широм Азије, као што су Путуо Шан у Кини (важно ходочасничко место) и палата Потала у Тибету, која је била резиденција Далај Ламе (који се сматра физичком инкарнацијом бодисатве). Његова иконографија је изузетно богата, од једноставне форме Водени Месец, до сложене форме са једанаест глава, хиљаду руку и хиљаду очију, која изражава његову свеобухватну способност да одговори на све потребе. Најпопуларнија форма у Источној Азији је Гуањин у белој одори, која се често приказује као женско божанство, наглашавајући његово мајчинско саосећање. У Тибету је раширена пракса рецитовање његове шестосложне мантре: „Ом мани падме хум“.

Слика Авалокитешваре из санскритског рукописа 
од палминог листа. Наланда, Индија, 12. век.

Постави коментар

0 Коментари