Осуда и пресуда јер је позвао на свргавање владе
Утицајни свештеник у Јерменији, архиепископ Микаел Ајапахјан, осуђен је у петак на две године затвора након што је проглашен кривим за позивање на свргавање владе. Архиепископ је ухапшен у јуну и оптужен да је део наводне завере за државни удар против владе премијера Никола Пашињана. Проглашен је кривим 24. септембра за позивање на свргавање владе, што је његов адвокат, Ара Зорабјан, осудио као политички мотивисану пресуду. Зорабјан је изјавио да је Ајапахјан процесуиран само због изражавања мишљења и заклео се да ће се жалити на пресуду.
Реакција Јерменске апостолске цркве и сукоби
Јерменска апостолска црква такође је осудила пресуду као политички мотивисану, описујући је као „једну од јасних манифестација антицрквене кампање власти”. Покушај власти да притворе Ајапахјана у јуну довео је до сукоба снага безбедности са гомилом људи испред седишта Јерменске апостолске цркве. На интернету су кружили снимци на којима се виде свештеници како се гурају са полицијом. Након што је Служба националне безбедности Јерменије позвала Ајапахјана да се појави пред властима, локални медији су га приказали како улази у зграду Јерменског истражног комитета. Следећег дана, суд у Јеревану наложио је притвор Ајапахјану пре суђења.
Хапшење лидера опозиције
Хапшење архиепископа Ајапахјана уследило је након хапшења архиепископа Баграта Галстањана, који је водио опозициони покрет Света борба. Галстањан је био оптужен за смишљање завере за саботажу у циљу свргавања Пашињана, што је његов адвокат одбацио као „фикцију”. Покрет Света борба је оштро оспоравао предају граничних села Азербејџану и проширио се на широк спектар притужби против Пашињана, који је дошао на власт 2018. године.
Други случајеви хапшења и јавно незадовољство
У априлу 2024. године, десетине хиљада демонстраната позвало је на свргавање Пашињана након што је Јерменија пристала да преда контролу над неколико граничних села Азербејџану и да нормализује односе између суседа. Руско-јерменски милијардер Самвел Карапетјан, још један гласни критичар Пашињана, такође је ухапшен у јуну под оптужбом за позивање на свргавање владе, што је он негирао.
Контекст сукоба Јерменије и Азербејџана
Јерменија и Азербејџан су у територијалним споровима од почетка 1990-их. Након колапса СССР-а 1991. године, етничке јерменске сепаратистичке снаге, подржане од стране јерменске војске, освојиле су контролу над азербејџанском регијом Карабах и оближњим територијама. Азербејџан је 2020. године повратио широке површине територије у Карабаху и око њега. У муњевитој војној кампањи у септембру 2023. године Азербејџан је потпуно повратио контролу над регионом, а Јерменија је касније предала гранична села. У августу, лидери Јерменије и Азербејџана руковали су се на самиту у Белој кући пре него што су потписали споразум усмерен на окончање деценија сукоба. Формални мировни споразум покренули су министри спољних послова двеју земаља на том састанку, али тек треба да га потпишу лидери и ратификују парламенти земаља.
0 Коментари