Откриће непознатог писма у Теотихуакану
У рушевинама Теотихуакана, некадашњег напредног града у централном Мексику који датира од преко 2.000 година, идентификован је древни, непознати систем писања. Истраживачи тврде да би ово откриће могло понудити кључни увид у језик и идентитет дуго изгубљених становника града. У студији објављеној у часопису Current Anthropology, истраживачи са Универзитета у Копенхагену, Магнус Фарао Хансен и Кристофер Хелмке, представили су доказе да симболи пронађени на муралима и грнчарији Теотихуакана нису само декоративна уметност. Они тврде да ти знаци представљају структурирани систем писања који је бележио рани облик језичке породице Уто-Астека.
Теотихуакан и језичке везе
Теотихуакан, основан око 100. п. н. е. и напуштен око 600. н. е., био је један од највећих и најутицајнијих градова у древној Мезоамерици, са процењених 125.000 становника на врхунцу моћи. Упркос његовој историјској важности, мало се зна о томе ко је тамо живео и којим језиком су говорили. Налази Хансена и Хелмкеа би могли да промене тај наратив. Истраживачи су анализирали стотине логограма — симбола који се појављују на живописним муралима и керамици града — и пронашли обрасце који сугеришу фонетску и концептуалну употребу. Неки знаци представљају дословна значења, попут слике којота која означава реч „којот“, док други делују више као ребус, где звук сваког симбола доприноси апстрактнијој речи.
Дешифровање и нахуатл корени
Дешифровање овог система захтевало је реконструкцију ране верзије нахуатла, језика којим су касније говорили Астеци и који се и данас користи у деловима Мексика. Према Хелмкеу, покушај тумачења текстова коришћењем само модерног нахуатла био би једнако неефикасан као читање древних данских руна са данашњим данским језиком. Језик је морао бити приближен свом изворном облику за значајну анализу.
Изазов постојећим теоријама о миграцији
Студија такође доводи у питање дугогодишње ставове о миграцији Астека. До сада су научници веровали да су говорници нахуатла стигли у централни Мексико након што је Теотихуакан пропао. Хансен и Хелмке сугеришу да језичка веза указује на много раније корене, што би могло учинити Астеке директним потомцима првобитне популације Теотихуакана. Дешифровање писма је компликовано због ограничених извора; многе инскрипције остају неоткривене, а данас постоје само фрагменти. Хансен је напоменуо да би проналажење више примера истих знакова који се доследно користе знатно ојачало њихову теорију.
Академски значај и будућност истраживања
Истраживање је привукло међународну пажњу. Хансен и Хелмке планирају да организују академске радионице како би сарађивали са другим стручњацима и усавршили своју методу. Верују да њихов рад поставља темеље за даље проучавање мезоамеричких писама. Ако се потврди, њихов рад не само да дешифрује један систем писања, већ може и поново исписати причу једне од најмистериознијих цивилизација древног Мексика.
0 Коментари