Ашер бен Јехиел

Од Немачке до Шпаније

Ашер бен Јехиел (око $1250$ – $1327$ ), познат као Рабену Ашер или под акронимом Рош, био је истакнути талмудиста и рабински правни ауторитет. Рођен и образован у Немачкој, био је водећи ученик великог немачког рабинског учењака, Меира бен Баруха из Ротенбурга. Због турбуленција које су задесиле јеврејски живот у Немачкој, емигрирао је $1303$ . године и на крају се настанио у Толеду, Шпанија. Његово прихватање за поглавара толедског рабинског суда, упркос његовом потпуно другачијем, ашкенаском пореклу, сведочи о снази његовог учења и личности.

Сукоб око филозофије у Шпанији

У Шпанији, Ашер се одмах нашао умешан у Културкампф око проучавања филозофије. Будући да је потекао из средине усмерене искључиво на Талмуд, није у потпуности разумео сва питања (одбио је да одговори на правни упит о астролабу, правдајући то непознавањем инструмента). Иако је оклевао да подржи забрану Шеломоа бен Аврахама Адрета о проучавању грчке филозофије до $25$ . године, јер је сматрао да би такво проучавање требало да буде забрањено доживотно, на крају је пристао на њу. Ово је учинио како његово оклевање не би било погрешно протумачено као подршка филозофији, чиме је заузео најумеренију и најконзервативнију позицију у том сукобу.

Правна дела и Пискеи ха-Рош

Ашерова правна дела, која су произашла из његовог интензивног проучавања Талмуда, могу се сврстати у три категорије: коментари на два реда Мишне и неколико талмудских трактата; тосафот (кратке расправе о специфичним талмудским проблемима које обједињују немачке и шпанске увиде); и кодификација под називом „Пискеи ха-Рош“. Следећи распоред Талмуда, „Пискеи ха-Рош“ је интегрисао талмудску аргументацију са одлукама постталмудских ауторитета како би дошао до делотворног закона. Ашер је оштро осуђивао праксу доношења правних одлука искључиво на основу Мајмонидесове „Мишне Торе“ од стране оних који нису били стручни у талмудским изворима.

Респонса и правна филозофија

Ашерова респонса (одговори на правна питања) су међу најважнијим и најутицајнијим у овом жанру. Често је био позиван да тумачи комуналне уредбе и њихов однос према класичном јеврејском закону, те да одлучује које локалне шпанске обичаје треба поштовати (нпр. употреба смртне или телесне казне у случајевима богохуљења) а којима се треба супротставити. У својим респонсима, Ашер је бранио интегритет халахичког процеса доношења одлука, одбацујући употребу филологије, филозофске логике и аргументације здравог разума. Инсистирао је да су филозофија и Тора „две супротности, непомирљиве, које никада неће пребивати заједно“.

Трајни утицај и наслеђе

Као мост између великих рабинских центара Немачке и Шпаније, Ашер и његови синови оставили су трајан утицај на развој јеврејског права. Један син, Јехуда, наследио га је као рабин у Толеду. Други син, Јаков, искористио је очево правно дело као основу за своје главно дело, „Арбаа турим“, кодекс оперативног јеврејског закона са новом структуром независном од Талмуда и ранијих кодекса. Овај кодекс је касније послужио као темељ за „Шулхан Арух“ Јосефа Кара, који је постао стандардни зборник јеврејског закона.