Религијски значај пепела
Пепео представља нередуцибилни суви остатак ватре, било да потиче од кремације људског тела, жртвеног спаљивања животиње, или ритуалног спаљивања биљака. Пепео има религијски значај као супстанца која остаје након што божанска жива енергија свете ватре напусти живо биће или након што је ватра деловала да очисти, прочисти, уништи, сублимира или извуче суштину неке створене ствари. Као хијерофанија моћи и свети симбол, пепео се повезује са обредима покајања, жалости, жртвовања, плодности, прочишћења, исцељења и прорицања.
Пепео као материјал стварања и покајања
У одређеним митовима о пореклу, пепео се сматра материјалом од којег су ствари начињене. На пример, припадници народа Сан и Макови приказују Млечни пут као створен од пепела (у другом случају, од пепела Небеског дрвета). У астечком миту, само човечанство је створено од пепела. Слично томе, учесници ритуала Пепелне среде у Римокатоличкој цркви покајничким речима бивају подсећани да су само материјал од пепела: „Memento, homo, quia cinis es; in cinerem reverteris“ („Сети се, човече, да си прах; у прах ћеш се вратити.“).
Симболика одрицања и духовног развоја
Пепео, заједно са свим осталим остацима жртвене ватре, манифестује свето одрицање. У одређеним духовним дисциплинама, трљање пепела по телу симболизује одрицање или „сагоревање“ енергетских или либидиналних везаности за живот ради духовног развоја или просветљења. У хиндуистичкој митологији, бог Шива, божански парадигма за јогине, спаљује све друге богове погледом из свог трећег ока, а затим трља њиховим пепелом своје тело. Јогини трљају пепео свете ватре по свом телу као симбол сублимације ватрене моћи прокреације или пожуде (kāma).
Пепео у ритуалима прочишћења и жалости
Пепео, путем везе са прочишћујућом моћи божанске ватрене енергије, има моћ да прочишћава. На пример, у хебрејском ритуалу Црвене јунице, пепео тела жртвоване животиње меша се с водом и њиме се посипа особа ритуално нечиста услед контакта са лешом. Ритуална чистоћа се постиже и међу браманима у Индији трљањем тела пепелом или купањем у њему пре обављања верских обреда. Покривање одеће и тела пепелом део је разних ритуала жалости, понижења и помирења. У Библији, Јов се понижава пред Јахвеом, кајући се „у праху и пепелу“ (Јов –6).
Пепео у прорицању и обредима плодности
Образац пепела настао током ритуала прорицања тумачи се као образац ватрених божанских животних сила. На пример, Маје у Јукатану користе ову врсту пророчанства да одреде божанство одговорно за живот детета. Пепео као остатак живота манифестује и саму ватрену божанску животну силу, те се користи у обредима плодности за стимулацију животне енергије усева и стоке. У многим европским обредима, попут оних који се славе за Ускрс и Ивањдан, фигура од сламе која представља дух вегетације се спаљује, а пепео се расејава по пољима да би стимулисао раст усева. Слично томе, у старом Риму, пепео од жртвовања животиња коришћен је за исхрану стоке како би се подстакла њена плодност и производња млека.
0 Коментари