Проглашење Птолемеја I за бога од стране његовог сина, Птолемеја II Филаделфа (309

Оснивање династичког култа

Почетком своје владавине, око 283. године пре Христа, египатски краљ Птолемеј II прогласио је свог покојног оца богом. Овим чином поставио је темеље за јединствен птолемејски династички култ, који се разликовао од сличних појава у медитеранском свету. Након смрти Александра Великог (323. п.н.е.), његово царство се распало, а његови генерали (Дијадохи) борили су се за власт. Један од њих, Птолемеј I, успоставио је своју власт у Египту и осигурао наследство своје породице, чиме је почела владавина Птолемејске династије. Ови нови владари морали су да пронађу облик владавине који ће бити прихватљив и за Грке и за Египћане.

Легитимизација кроз божанство

За разлику од египатских фараона, чији је ауторитет био божанског порекла, македонски базилеус (краљ) је своју власт заснивао на војсци. Ипак, Александар Велики је током свог живота проглашен сином Зевса-Амона, а његов култ се ширио. Птолемеј I је искористио овај култ да легитимише своју власт. Он је пренео Александрово тело у Александрију и прогласио га државним богом Египта. Поред тога, створио је бога Сераписа, комбинујући грчке и египатске елементе, како би ујединио различите културне групе у свом краљевству.

Обожавање породице као богова

Птолемеј II је даље развио овај култ. Подигао је свог покојног оца, а касније и мајку Беренику I, на ниво божанства, називајући их „Theoi Soteres” (Богови Спаситељи). Да би ширио култ, основао је фестивал „Птолемеја”, који се одржавао сваке четири године у Александрији. Овај фестивал је растао у величини и раскоши, такмичећи се са Олимпијским играма и чинећи Александрију новим центром грчког света. Врхунац је био 270. или 268. године пре Христа, када је Птолемеј II прогласио себе и своју сестру-жену Арсиноју II боговима, назвавши их „Theoi Adelphoi” (Богови Рођаци). Њихове слике су биле постављене у храмовима посвећеним другим боговима, како би сваки становник био у контакту са својим божанским владарима.

Јединственост и хибридни облик култа

Иако се паралеле могу наћи у другим културама, птолемејски династички култ је био јединствен у свом облику јер је успоставио директну везу између божанског Александра и живих владара. Култ се славио на грчки начин, са грчким свештеницима који су изводили традиционалне ритуале. Истовремено, идеологија култа вукла је корене из египатске традиције, према којој је фараон наследник богова. Овај хибридни облик омогућио је да култ постане средство за уједињење различитих народа у краљевству.

Култ као инструмент легитимизације

Кроз овај култ, Птолемеји су покушавали да осигурају лојалност египатског становништва, представљајући се као фараони и гарантори мира и благостања. Ово је био кључни политички инструмент којим су се одржали на власти. Птолемејски династички култ, са својим сложеним ритуалима и идеолошким порукама, служио је за консолидацију власти и одржавање стабилности у вишеетничкој држави.