Порекло и значење ахимсе
Термин ахимса (дословно „неповређивање“) преведен је на западне језике под утицајем Мохандаса Гандија. Ганди је повезивао ахимсу са чедношћу, одсуством поседа и са осећајем јединства са свим живим бићима. За њега је ахимса била услов за истину, а истина је изједначавана са Богом. Због традиционалног хиндуистичког поистовећивања стварности са истином, Ганди ју је користио као морално и политичко оружје, одбијајући да раздвоји политику и религију.
Ахимса у древним индијским традицијама
Сличне идеје су биле присутне пре скоро две хиљаде година у најстаријим Упанишадама. Верује се да су ови ставови резултат идеолошке револуције која се одиграла око 500. године пре нове ере, када су контемплативне вредности „мета-ритуалистичких“ филозофа надвладале раније магијско-ритуалистичке концепте. Древни Ведски Индијци су веровали у „преокренути загробни свет“ где се суочавамо са последицама својих дела. Да би избегли одмазду, свештеници су измислили сложене ритуале, али су такође сматрали важним да не повређују друга бића, односно да практикују ахимсу.
Етички и мистични развој концепта
Са развојем учења о карми (доктрина о последицама дела) и сеоби душа, ослобођење од поновног рођења постало је крајњи циљ религиозног живота. Магијско-ритуалистички ставови уступили су место етичким и мистичним вредностима. Тако су мудраци Упанишада поучавали о јединству атмана (сопства) и брахмана (апсолута). Страх од магијске одмазде замењен је осећајем заједништва са свим живим бићима. Ахимса је проширена на концепт саосећања (даја), врлину неопходну за све који теже ослобођењу, без обзира на припадност.
Ахимса и начин живота
Ахимса је постала централна етичка идеја у већини индијских филозофија и религија. Најважнији завет хиндуистичких аскета, будиста и џаина јесте да се живот не сме уништити, било у мислима, речима или делима. Џаини посебно наглашавају важност овог завета, верујући да сваки облик насиља, укључујући и страсти, уништава способност душе да достигне савршенство. Практиковање ахимсе подразумева и одређена ограничења у исхрани. Прихватљива храна је она која се може припремити без одузимања живота, због чега се избегава месо. У екстремнијем ставу, забрањене су и биљке које се секу ради хране, а идеалан оброк чине плодови који природно падају са дрвећа.
Ахимса и вегетаријанство
Због уске повезаности аскеза са постом или исхраном на бази воћа и семена, ахимса је постала тесно везана за вегетаријанство. Џаини су постали и остали њени бескомпромисни заговорници. Ганди је такође усвојио овај концепт, а његов нагласак на ахимси био је тако успешан јер је имао чврсте корене у дугој индијској традицији. На Гандија је у великој мери утицао џаински свештеник Рајчандбхаи Мехта, који је посвећивао изузетан значај овом принципу.
0 Коментари