Ахмедије

Оснивање и прогон

Ахмадија покрет је модерни муслимански месијански покрет који је основао Гулам Ахмед 1889. године у индијској провинцији Панџаб. Покрет је изазвао жестоко противљење сунитских муслимана због тврдње да Гулам Ахмед није само реформатор, већ и пророк. Иако је у периоду британске владавине спор био доктринарне природе, након оснивања Пакистана 1947. године, прерастао је у велики уставни проблем. Кулминација прогона се догодила 1974. године, када је пакистански парламент ахмедије прогласио немуслиманима. Касније, 1984. године, усвојена је уредба која је многе верске активности ахмедија прогласила кривичним делом, што је довело до пресељења седишта покрета у Лондон.

Доктринарне контроверзе: пророштво и Махди

Најконтроверзнији аспект ахмедија доктрине је Гулам Ахмедова тврдња да је он пророк, иако је у исламу пророчанство завршено са Мухамедовом мисијом. Гулам Ахмед је објаснио да исламска догма о завршетку пророштва важи само за „законодавно пророштво“ – оно које доноси нову књигу и закон. Он је тврдио да он није донео нови закон, већ да је „незаконодавни пророк“ који позива на пуну примену већ постојеће шеријатске норме. Такође је тврдио да је он Махди и обећани Месија, чиме је оповргао муслиманско и хришћанско веровање о другом доласку Исуса. Гулам Ахмед је тврдио да ће доћи особа слична Исусу, а не сам Исус, и да је та особа управо он.

Тумачење џихада

Ахмедије имају посебно тумачење концепта џихада. Према њиховом виђењу, џихад треба да буде прилагођен претњи са којом се ислам суочава. У време Гулама Ахмеда, највећа претња су били хришћански мисионари и њихова кампања блаћења ислама. Због тога је, по њиховом мишљењу, џихад у то време требало да буде проповеднички и да се одвија кроз одбрану ислама и оповргавање клевета, а не кроз војну акцију. Иако је ово тумачење било специфично за ситуацију у којој су се налазили индијски муслимани под британском влашћу, оно је постало трајан принцип у ахмедијском светоназору.

Подела и ширење покрета

Ахмедија покрет се 1914. године поделио на две гране: кадијани и лахори. Кадијани грана, која је већинска, наглашава тврдњу Гулама Ахмеда о пророштву, док лахори грана сматра да га треба сматрати само обновитељем ислама (муџадид). Ахмедија покрет је изузетно посвећен ширењу своје верзије ислама и оснивању џамија и мисионарских центара широм света, укључујући Европу, Америку, Африку и Азију. Њихови вође носе титулу „наследник Месије“ (халифат ал-масих), а тренутни вођа, пети по реду, је Масрур Ахмед, који руководи покретом из Лондона.

Принципи и однос са друштвом

У свом односу са немуслиманским светом, ахмедија покрет представља ислам као либералну, хуману и прогресивну религију. Иако у неким питањима, попут полигамије и одвојености жена, заузимају традиционални став, посебно се истичу по својој посвећености мирној проповеди своје верзије ислама међу муслиманима и немуслиманима. Њихов прозелитски рад је истрајан и непоколебљив.