„Еуфронијев кратер“ и сцена смрти Сарпедона
„Еуфронијев кратер“ је древногрчка посуда за мешање вина, коју је осликао атински вазосликар Еуфроније у 6. и 5. веку пре Христа. Овај кратер приказује сцену из „Илијаде“ — смрт Сарпедона, Зевсовог сина. У моменту туге, богови Хипнос (Сан) и Танатос (Смрт) носе његово беживотно тело, док их бог Хермес посматра. Ово уметничко дело сведочи о дубоком утицају који је Хомерово дело имало на грчке уметнике, чак два века након што је еп настао. Данас се налази у Националном археолошком музеју у Черветерију у Италији.
Фреска „Ахил и Брисеида“
„Ахил и Брисеида“ је римска фреска из првог века наше ере, откривена у Помпеји. Она приказује сцену са самог почетка „Илијаде“ и представља кључни моменат у развоју радње. На фресци, Агамемнонови људи одводе заробљеницу Брисеиду од Ахила, који је седи у столици са незадовољним изразом лица. Овај догађај покренуо је Ахилов гнев, главну тему Хомеровог епа. Фреска је осликана живим бојама и показује снажан утицај грчке митологије на римску уметност.
Жак-Луј Давид: „Андромаха оплакује Хектора“
Француски неокласични сликар Жак-Луј Давид познат је по приказима сцена из грчке и римске антике. Његова слика „Андромаха оплакује Хектора“ из 1783. године, сматра се једним од најбољих приказа туге и губитка у уметности. Слика приказује Андромаху, тројанску принцезу, како оплакује свог супруга Хектора, кога је убио Ахил. Сва светлост пада на њено лице, које је иконографски приказано да преноси осећај дубоке туге.
Петер Паул Рубенс: „Живот Ахилов“
„Живот Ахилов“ није једно дело, већ серија таписерија које је израдио Петер Паул Рубенс. Серија се састоји од осам таписерија које приказују најзначајније сцене из живота грчког хероја. Рубенс приказује Ахилово детињство, од тренутка када га је мајка Тетида уронила у реку Стикс, па све до његове смрти. Сва дела су осликана у Рубенсовом карактеристичном барокном стилу, са живим бојама и израженим емоцијама. Серија укључује и важне сцене из „Илијаде“, као што су повратак Брисеиде и Хекторова смрт, а завршава се Ахиловом смрћу.
Наслеђе „Илијаде“ у уметности
Кроз векове, „Илијада“ је надахнула многе уметнике. Од ваза грчке антике, преко римских фресака, до барокних таписерија и неокласичних слика, Хомеров еп је остао инспирација. Прикази смрти Сарпедона, гнева Ахила, туге Андромахе и смрти самог Ахила, показују да су теме рата, љубави и губитка универзалне и безвременске. Свако од ових уметничких дела доприноси статусу „Илијаде“ као епског дела које не познаје просторне и временске границе.
0 Коментари