Порекло оптужбе „Јевреји су убили пророке“
Оптужба да су „Јевреји убили пророке“ има корена у јеврејским свештеничким круговима, а не у самом хебрејском Светом писму. Текст помиње два библијска случаја где су јеврејски краљеви убили пророке: краљ Јоаш је каменовао пророка Захарија (2. Дневника 24:20-21), а краљ Јоаким је убио пророка Урију (Књига пророка Јеремије 26:20-23). Међутим, најзначајнији извор ове оптужбе налази се у Књизи Немијиној, где Левити клеветају сав народ за злочине које су починили само поједини владари и њихови саветници.
Оптужба у Танаху, Новом завету и Кур'ану
Иако Танах (Хебрејска Библија) не говори о убиствима великог броја пророка, ова тема се појављује у пост-библијским текстовима. Нови завет је користи на три места, где се тврди да су Јевреји прогонили и убијали пророке који су предвидели долазак Исуса. Кур'ан девет пута понавља ову тврдњу, сматрајући је општим знањем. Према професору Габријелу Саиду Рејнолдсу, Кур'ан се у вези са овим ослања на пост-библијске и сиријске хришћанске текстове, а не на само јеврејско Свето писмо.
„Мучеништво Исаије“ и есенска секта
Текст који је имао најдиректнији утицај на ширење ове оптужбе је „Мучеништво Исаије“, текст из другог века пре нове ере, који је касније укључен у хришћански текст „Вазнесење Исаије“. У овом тексту, пророк Исаија је убијен по наредби краља Манасије, иако је у библијској књизи 2. Царевима само наведено да је Манасија чинио зла дела. У тексту се такође помиње да је есенска секта уздигла мучеништво пророка, што је допринело ширењу ове идеје.
Исламска традиција о пророцима
Исламска традиција тврди да је Бог послао 124.000 пророка човечанству, по једног за сваку групу људи. С обзиром на огроман број послатих пророка и мали број познатих монотеистичких религија, већина пророка је била одбачена, игнорисана, прогоњена или убијена од стране сопственог народа, као што је случај са народом Рас (Кур’ан 25:38). Овај огроман број пророка долази из хадиса, што потврђује да оптужба за убијање пророка у Кур'ану није искључиво усмерена на Јевреје, већ на све народе.
Истина о оптужби
Истина је да су само два јеврејска краља убила пророке. Велика већина јеврејског народа поштовала је пророке, чак и када су их они грдили. Ипак, ове преувеличане тврдње су коришћене од стране неких хришћана, а повремено и од неких муслимана, да подстакну нападе на јеврејске заједнице. Опасно је кривити масе људи за поступке владара. Библија и пророци су оштро критиковали краљеве и свештенике, али су увек давали наду у опроштај и искупљење након што народ научи из својих грешака.
0 Коментари