Ани Лочен

Живот Ани Лочен

Ани Лочен (око 1865–1951) достигла је највиши статус у тибетанској култури – статус верског учитеља. Њени следбеници су је сматрали еманацијом (поновном манифестацијом) чувене јогини Мачиг Лабдрон из 11. века. Ани Лочен је била изузетна жена која се из сиромаштва, злостављања и дискриминације уздигла до поштованог учитеља тибетанског будизма. У младости је била путујућа јогини, у средњем добу је постала монахиња, а у позним годинама славна лама. Добила је титулу ринпоче („драгоцена“), која је обично резервисана за високе ламе и изузетно ретко се користи за жене.

Оснивање манастира Шуг Себ

На почетку 20. века, Ани Лочен је основала један од највећих и најпознатијих женских манастира на Тибету, Шуг Себ (Shug gseb), на планини Гангри Тхокар јужно од Ласе. Манастир је организован као планински азилат и постао је уточиште за три стотине монахиња и јогини, које су медитирале и практиковале јогу у пећинама и ћелијама на падини изнад манастира. Ани Лочен је увек била доступна за савете и упутства, а манастир је био место активне верске заједнице која је привлачила многе познате учењаке и јогине.

Духовно учење и утицај

Ани Лочен је примила обуку од учитеља „старе школе“ тибетанског будизма (Њингма), чија традиција сеже до древних извора будистичке мудрости. Комбиновала је учења из различитих будистичких школа, настављајући еклектичну традицију коју јој је пренео њен главни учитељ Пеме Гјацо. Њен манастир Шуг Себ привлачио је многе важне верске личности и племиће, укључујући регента Тибета Рајтенг Ринпочеа, 16. Кармапу и оца 14. Далај Ламе. Међу њеним учитељима су били и неконвенционални сидхе, као што су Трулшиг Ринпоче и Таклунг Матрул Ринпоче, који су користили несвакидашња средства за постизање просветљења.

Ани Лочен и њени следбеници

Када су Ани Лочен и њене монахиње дошле у Ласу око 1880. године, њихова појава је изазвала велику пажњу, посебно међу аристократијом. Брзо се прочуло за њену духовност, и аристократкиње су је прихватиле као своју. Ани Лочен је постала лама у кући породице Недо, која је постала један од њених највећих покровитеља. Једна од племићкиња, леди Недо, сећа се да је у њеном манастиру боравило мноштво људи из свих слојева друштва – од племића и бизнисмена до сељака и номада. Ани Лочен се према свима односила једнако, не правећи разлику између богатих и сиромашних, што је додатно увећало њену славу и углед.

Наслеђе и култ

У традиционалном тибетанском друштву, женски верски специјалисти су били малобројни, ретко су имали важне позиције и често су били сиромашни. Ани Лочен је била изузетак. Кроз праксу јоге и медитације, и уз помоћ својих следбеника, постала је духовни учитељ хиљадама људи. Њена смрт се и данас ритуално обележава 13. дана у месецу у манастиру Шуг Себ и другим местима, што сведочи о њеном трајном утицају. Њен живот и духовни пут остају инспирација и подсећају на могућност постизања духовног мајсторства упркос свим препрекама.