Дворац Буколеон. Кључни део Велике палате
Дворац Буколеон, који се тренутно рестаурира, био је једна од историјски најзначајнијих византијских палата у Константинопољу (данашњем Истанбулу). Служио је као кључни део огромног царског резиденцијалног комплекса познатог као Велика палата. Буколеон је био летња палата и једна од главних царских резиденција за византијске цареве, посебно од 9. до 11. века, пре него што се двор трајно преселио у дворац Влахерна. Такође је у њему била смештена византијска царска регалија и свете реликвије.
Стратешки положај и порекло имена
Дворац је био стратешки смештен на јужној страни града, изграђен директно уз обалу Мраморног мора, јужно од Велике палате и Хиподрома. Његова позиција на морским зидинама пружала му је задивљујућу фасаду која гледа на воду. Име Буколеон дословно значи „бик-лав“ на грчком, а потиче од велике мермерне скулптуре (или можда две одвојене скулптуре) које су некада стајале код његове приватне луке и приказивале су бика и лава. Један од камених лавова са улаза у Буколеонску луку данас се чува у Археолошким музејима у Истанбулу.
Фазе изградње и утврђивање
Прва фаза изградње често се приписује цару Теодосију II у 5. веку нове ере. Дворац је темељно обновљен и проширен за време цара Теофила (829–842), а утврдио га је цар Нићифор II Фока (963–969), који га је учинио својом главном резиденцијом. Овај континуитет у царској употреби сведочи о његовом значају као симболу византијске моћи и централном месту за управљање царством.
Четврти крсташки рат и освајање од стране Бонифација
Године 1204, током пљачке Константинопоља у Четвртом крсташком рату, дворац је чувено заузео Бонифације од Монферата, који је у њему открио значајно благо и бројне византијске племкиње које су тамо побегле. Према записима, у Буколеону је пронађено небројено богатство и многе значајне даме, укључујући сестру француског краља, која је била царица, и сестру угарског краља. Међу највреднијим пленом била је царица Маргарета, ћерка Беле III Угарског, којом се Бонифације касније оженио. Током каснијег Латинског царства (1204–1261), Буколеон је наставио да се користи као царска резиденција.
Напуштање и данашње рушевине
Након поновног освајања града од стране Михаила VIII Палеолога, дворац, заједно са целим комплексом Велике палате, постепено је напуштен у корист дворца Влахерна. Пао је у рушевине, у стању у којем га је затекао османски султан Мехмед II када је ушао у град 1453. године. Данас је једино видљива импресивна фасада дворца окренута према мору, са три велика прозора уоквирена мермером и галеријом – моћна рушевина интегрисана у старе морске зидине Истанбула.
0 Коментари