Арамејска религија

Порекло и историјски контекст

Арамејци су се појавили на древном Блиском истоку, а иако се име Арам помиње још у 3. миленијуму пре нове ере, то се не узима као доказ о раном постојању ове етничке групе. Њихова карактеристика су имена и дијалекти, који се разликују од претходно коришћеног акадског језика у Месопотамији. У другој половини 11. века пре нове ере, Арамејци су успоставили контролу над сиријском пустињом и трговачким путевима, формирајући државе попут Самала, Арпада и Дамаска. Иако су били војно поражени од Асираца, њихов језик и богови су задржали престиж и постали су доминантни у целој Сирији све до првих векова наше ере.

Култови богова Хадада и Сина

Најранији и најважнији арамејски натпис, пронађен 1979. године у Тел Фекаријеу, сведочи о култу бога Хадада (на акадском Адад), који је сматран врховним божанством, „надзорником небеских и земаљских вода“. Иако је у месопотамском пантеону био мање значајан, Хадад је међу Арамејцима био изузетно важан. Поред њега, обожаван је и бог месеца, Син, који је достигао изузетну популарност, посебно у Харану. Међутим, натписи показују да су Арамејци обожавали бога месеца под различитим именима, укључујући западносемитско име Сахар.

Удружења богова и верски синкретизам

У арамејским натписима често се срећу удружења богова различитог порекла. То је вероватно била последица политичких конфедерација, где су разна племена заклињала своје богове како би гарантовала међусобне обавезе. Пример за то је стела краља Закура, који је славио бога Белшамена („господара небеса“), иако је стела подигнута богу Илверу. Такође, споразуми су се закључивали уз призив божанстава, као што је случај са уговором између арамејског краља Матијела и асирског владара Ашурнирарија V, где се позивало на клетве богова Сина и Хадада. Арамејска религија је била изразито синкретистичка, упијајући утицаје Асираца, Вавилонаца и Хананаца. У Египту, где су се населиле разноврсне заједнице, арамејска божанства попут Бетела и Анат-Бетел обожавана су заједно са египатским боговима.

Жене у пантеону и веровање у загробни живот

Женска божанства су такође заузимала важно место у арамејском пантеону, иако њихова улога није увек јасна. Атаргатис је била главна арамејска богиња, чији је култ био посебно развијен у Хијераполису. Упркос популарности свог партнера, бога Хадада, Атаргатис је често представљана као надмоћна. У каснијим периодима, арапска богиња Алат преузела је неке карактеристике других божанстава, попут Атаргитис, што указује на снажан утицај арапских племена на арамејски народ. Што се тиче загробног живота, арамејски натписи ретко дају доказе о веровању у њега. Иако се у натписима наглашава неповредивост гробнице, то је универзална људска брига, а не доказ о веровању у загробни живот.

Култна места и пророчанства

У арамејској религији, значајну улогу имала су и пророчанства, као што су пророчански снови и гатање, које је укључивало прегледање утробе жртвованих животиња. Натписи показују да су владари, попут Закура и Панамуа, градили храмове и кипове по налогу божанстава. Постојање храмова и статуа подигнутих по жељи богова указује на то да су пророчанства имала суштинску улогу у свакодневном животу и веровањима Арамејаца.