Холанђани и географски идентитет
Холанђани су германски народ који живи у Холандији, уставној монархији са око 18,4 милиона становника. Иако се држава често назива Холандија, то је заправо само једна од њених покрајина, иако представља културни, економски и политички центар. Име „Nederlanden“ (Низија) односи се на равничарски терен, а борба против мора, кроз изградњу насипа и одводњавање земљишта, дубоко је укорењена у национални идентитет. Традиционални симболи попут дрвених ципела и ветрењача представљају народ који се прилагођава животу на мочварном тлу. Данас Холанђана и њихових потомака има између 30-35 милиона (укључујући 16 милиона становника Холандије који се самоидентификују као етнички Холанђани, највише 2 милиона који живе у иностранству и додатних 14–15 милиона који се изјашњавају као да имају холандско порекло широм света, укључујући и емигранте). Највише их има у Холандији (16.366.000), САД (3.083.000), Јужној Африци (3.000.000), Канади (1.112.000) и Аустралији (382.000).
Историјски развој и подела Низоземске
У средњем веку, Низоземска је обухватала територије данашње Холандије, Белгије, Луксембурга и северозападне Француске. Током 15. века, регија је постала политички уједињена под влашћу Хабзбурга. Међутим, централизација и прогон протестаната под вођством Филипа II довели су до устанка 1566. године. Устанак, који је предводио Вилем Орански, резултирао је поделом Низоземске. Јужни део је остао под влашћу Шпаније, док је северни део, познат као Уједињене провинције Холандије, прогласио независност 1581. године.
Златно доба и колонијална експанзија
Након стицања независности, Холандска Република се развила у једну од најмоћнијих европских нација. Оснивањем Источноиндијске компаније (1602) и Западноиндијске компаније (1621), Холандија је постала главни актер у колонијалној експанзији. Ово „златно доба“ (17. век) поставило је темеље холандском, углавном калвинистичком, идентитету. Упркос идеји о толеранцији, која је привукла многе избеглице, мањинске групе нису уживале иста права као калвинисти. Међутим, Холандија је ипак нудила већу слободу него било која друга земља у 17. веку.
Модерна трансформација и изазови
Након Другог светског рата, који је дубоко ујединио нацију, Холандија се од колонијалне силе трансформисала у малу нацију са међународном менталитетом. Од 1960-их, Холандија је постала позната по својој прогресивној филозофији, легализацији истополних бракова, абортуса и еутаназије. У исто време, дошло је до значајног досељавања људи из бивших колонија (Индонезија, Суринам, Молучка острва, Антили) и „гастарбајтера“ из Турске и Марока.
Интеграција и будућност
Долазак имиграната, посебно муслиманских заједница, довео је до појаве новог друштвеног изазова – интеграције. У великим градовима, многи су се населили у одвојеним четвртима, што је довело до напетости између традиционалних вредности њихових родитеља и секуларног холандског друштва. Убиства политичара Пима Фортајна и редитеља Теа ван Гога, познатих по својим критичким ставовима према исламу, додатно су заоштрила дебату. Због тога се Холандија суочава са изазовом проналажења нових начина за повезивање различитих етничких и верских група у 21. веку.
0 Коментари