Али ибн Аби Талиб

Живот са пророком Мухамедом

Али ибн Аби Талиб (око 599–661. н.е.) био је рођак и зет пророка Мухамеда, ожењен његовом ћерком Фатимом. Традиција каже да је јединствен по томе што је рођен у Каби у Меки. Већ са девет или десет година, Али је постао први мушкарац који је прихватио ислам. Цео свој живот, од ране младости, провео је уз Мухамеда, помажући му као писар и ратник. Његова храброст и вештина у борби били су легендарни, посебно у бици код Хајбара, где је, према предању, као штит користио капију коју касније ни осам људи није могло да подигне. Мухамед га је изабрао за свог духовног чувара, називајући га својим братом, а његов однос са пророком био је темељ за касније учење о шиизму.

Контроверза око калифата

Након смрти пророка Мухамеда, Али није био консултован током избора за првог калифа, што је довело до избора Абу Бакра. Али је веровао да је он најпогоднији наследник због своје блиске везе са Мухамедом, али је прве две деценије одбијао да се укључи у политички живот. Његово неприхватање правила прва два калифа била је један од главних узрока каснијих подела између сунита и шиита. Иако су сунитски извори покушали да умање ове сукобе, јасно је да је Али имао супротстављене ставове, нарочито током владавине трећег калифа Османа.

Алијев кратки калифат и грађански ратови

Када је Осман убијен 656. године, Али је невољно прихватио калифат. Његова владавина, која је трајала нешто више од пет година, била је обележена првим грађанским ратовима у исламу. Први сукоб, битка код Ал-Џамала, догодио се након што су га неки саборци оптужили за неуспех у проналаску Османових убица. Након што је победио, суочио се са много већом претњом, коју је представљао Муавија, гувернер Сирије. Њихов сукоб, познат као битка код Сифина, завршио се без победника, након што су Муавијине снаге тражиле арбитражу. Овај догађај је покренуо побуну „отпадника“ (хариџити), који су се успротивили арбитражи, сматрајући је грехом. Након што се сукобио са њима и поразио их, Алија је 661. године у Куфи убио један од преживелих „отпадника“.

Духовна и интелектуална заоставштина

Али се сматра првим имамом или духовним вођом свих шиитских грана ислама. Шиити верују да је Алијев историјски одбитак да следи пут првих калифа био камен-темељац развоја шиитске правне мисли. Алијева учења и проповеди, сакупљени у делу Нахџ ал-балага, представљају, након Курана и Мухамедових изрека, најважнији текст за шиите. У овом делу се расправља о важним теолошким темама, као што су Божја јединственост и природа пророчанства. Али је такође имао велики утицај на многе исламске дисциплине, укључујући Куранску егзегезу, теологију, јуриспруденцију и калиграфију.

Али у суфизму и популарној култури

У суфијској традицији, Али се сматра првим „полом“ (кутб) суфизма након пророка. Сматра се оличењем „савршеног човека“ и духовним претком свих суфијских редова. Његову личност одликују мистични и магични елементи, а често је представљан и као витез без премца. Његов гроб у Наџафу, близу Багдада, једна је од најважнијих дестинација за ходочашће, привлачећи милионе муслимана из целог света, без обзира на њихову припадност.