Акиту

Значај и ритуали празника Акиту

Празник Акиту, назван по храму који се налазио изван Вавилона, славио се у првим данима месеца нисана, што је означавало почетак Нове године. Прославе су трајале једанаест дана, а кулминирале су процесијом статуа врховног бога Мардука и његовог сина Набуа. Ове статуе су се преносиле из храма Есагила кроз Иштар капију до храма Акиту. Прослава се сматрала успешном само ако је био присутан вавилонски владар, што је потврђивало његову легитимност.

Улога владара и обред покајања

Присуство владара је било кључно за прославу празника Акиту, јер је тај чин директно повезивао краљевску власт са божанском. На једном од ритуала, владар је био лишен свих краљевских обележја, ударен шамаром и присиљен да клекне испред статуе бога Мардука. Затим је морао да изрецитује покајничку молитву у којој се заклињао да није нанео штету Вавилону и да је поштовао богове и народ. Тек након овога, добио би назад своје регалије и могао би да „узме руку“ бога Бела и његовог сина Набуа, чиме би био обновљен његов легитимитет.

Тумачења и спорне паралеле

У тексту се разматра и тумачење митолошког текста о страдању бога Мардука, који неки истраживачи, попут Хајнриха Цимерна, покушавају да упореде са хришћанском причом о смрти и васкрсењу Христа. Међутим, каснија истраживања, укључујући и радове Волфрама фон Содена и Луиђија Кањија, одбацују ову паралелу и сматрају да мит о Мардуковом страдању нема директне везе са ритуалом празника Акиту. Једина заједничка ствар је шамар, који је владар добијао како би показао покајање и изазвао сузе. Ако би владар заплакао, сматрало се да ће Мардук благонаклоно гледати на свој народ.

Мардук као врховни бог

Песма Енума елиш повезује установљење краљевства са божанским светом. Мардук је препознат као врховни бог Вавилонаца и Асираца, а његова победа над Тијамат и стварање космоса, што је кулминирало изградњом Вавилона, славила се сваке године на овом празнику. Ова прослава је потврђивала Вавилон као центар месопотамске цивилизације и показивала да је вавилонски владар заменик Мардука, а не апсолутни деспот.

Географска и историјска распрострањеност

Празник Акиту није био ексклузиван за Вавилон. Слављен је и у другим градовима попут Урука, Ашура и Ниниве. Постоје и докази из сумерских докумената да су празници Акиту постојали и у ранијим периодима у Лагашу и Уру, што показује да је традиција много старија. У Уруку се славио чак два пута годишње, у месецу нисану и тишриту.