Сукоб на Блиском истоку. Шта би рекао Алберт Ајнштајн?

Ајнштајнов поглед на сукоб

Како би Алберт Ајнштајн приступио решавању сукоба између Израела и Палестинаца? Као истакнути научник и морални ауторитет, Ајнштајн би, вероватно, одбацио уобичајени приступ фокусиран на „ко је крив“ и уместо тога се усредсредио на корене проблема. Његов научни реализам и одбацивање национализма навели би га да закључи да је сукоб апсолутна игра са нултом сумом, где је добитак једне стране једнак губитку друге. Полазна тачка би му била де-сакрализација сукоба, јер би оспорио идеју о „светој земљи“.

Парадокс „свете земље“

Ајнштајн би тврдио да концепт „свете земље“ није логичан, будући да су и Јевреји и Арапи спремно продавали и куповали земљу која је наводно света. То би значило да ако се нешто може купити и продати, не може имати свети статус. За Ајнштајна, овај приступ би претворио сукоб из нерешиве борбе за „апсолутну“ вредност у сукоб који се може преговарати, слично као што се решавају спорови између капитала и рада. Ово би омогућило да се проблем реши на нивоу који не укључује божанско право, већ праведну и реалну поделу.

Проблем насеља и избеглица

Према есеју, Ајнштајн би вероватно сматрао да су израелска насеља на Западној обали „нејеврејска“ по својој природи, будући да су резултат војног освајања. С друге стране, он би вероватно сматрао да је палестинско право на повратак нереалистично и опасно, указујући на слично расељење других народа у Европи у том периоду, који нису тражили повратак у своје „завичаје“, већ су добили држављанство у земљама у које су избегли.

Предлог за решење

Ајнштајнов предлог за решење сукоба би превазишао уобичајени модел две државе, који би вероватно сматрао нестабилним. Уместо тога, он би предложио промену природе сукоба са међународног на грађанско-правни ниво. Палестинцима би, као појединцима, било званично понуђено извињење и финансијска надокнада за изгубљену имовину. Ова надокнада би била одређена од стране непристрасних судова и била би исплаћена директно појединцима, а не палестинским властима, због њихове корупције. Заузврат, Палестинци би се одрекли права на повратак.

Реализација и дугорочне последице

Истраживања Скота Ејтрана и Роберта Екселрода из 2008. године сугеришу да би овакав приступ могао бити прихватљив за већину Палестинаца, укључујући и неке радикалније лидере. Ово решење би резултирало стварањем палестинске средње класе, која би свој новац искористила за изградњу боље будућности. Такав потез Израела, уз подршку Европске уније и Сједињених Држава, могао би да створи значајан изазов за фундаменталисте, јер они не би имали шта да понуде у поређењу са овом понудом.